Полиција

љамо... Судија, војник, песник, они пролазе кроз живот и по кат-кад заборављају свој занат, на свој идеал. Лекар никад! Ма како мало да је научник, ма чак да врло мало воли своју науку или ако хоћете своју вештину, он је увек и пре свега лекар ! Он само гледа као лекар, чује као лекар. Сва његова чула служе увек и непрестано његовом занату!... Ослушкивао сам тај одмерени шумор у њеним грудима, који се мешао са неким опет одмереним жуборењем, који је сличан врењу воде. Помислих у себи: „То није могућно !... Преварио сам се!... Кад би то било, то би било ужасно !... Јехтика!... Не, не! .. То је шуштање кошуље које ти под твојим увом чујеш!...“ И лагано јој раздрљих кошуљу. Наслоних уво на саму кожу... Авај!... Не бејах се преварио!... Беше ме обузео ужасан страх, тако јак, тако силан, да и данас, после толико година, уздрхтим кад се сетим те ноћи... С мојим болом мешао се пред тим неумољивим злом мој ужасан страх, страх себичан и подао: ја сам се бојао за себе!.... Могао би ми неко упрети револвер у груди и рећи : „ако коракнеш само један корак напред, ти си мртав!...“ ја бих, можда, имао храбрости да кренем напред... Али осећати да се сваким дахом гутају микроби те ужасне болести, знати шта ће се све догодити, затворити очи и замислити шта ће све бити са унутрашњошћу мојих груди, и још више, пратити минут по минут разорење мога живота... то нисам могао!.... Прође неколико дана. То су били мучни дани, за време којих се усиљавах да будем весео. Али ноћи ! Ноћи без сна, страх од они.х усана које сам волео, које ми се приближаваху, и на које требаше да притиснем пољупце ! Ах, господине! Још их се сећам, још се сећам како сам их љубио прекидајући дисање стиснутих зуба, и како сам после гризао јастук да не бих јаукнуо од ужаса!... А ја сам волео своју жену. Волео сам је и плакао над њом.... Стање њене болести било је исто. Нисам се више усуђивао да јој приђем. Мислио сам у себи : за месец дана, за шест месеца, за две године, можда, она ће умрети, а теби то исто прети!... Отуда сам дошао на мисао страшно је! да желим да умре на пречац, како бих се отресао онога ужасног страха и како бих могао само да је жалим ! И та ме је жеља увела у злочин !...