Полиција

да вас видим. Данас такође, без сумње, долазите по предмету оног убиства тровањем? Доиста.... Он се уједе за усне, по том климну главом два-три пута и учини: Да... доиста... дошао сам да вас молим да ме разрешите од дужности судског експерта... Учиних један покрет. Хтедох да га нешто упитам. Он ми не даде за то времена и рече: Не прекидајте ме... Мало после судићете сами да ли могу да испуњавам дужности судскога експерта, за које сам одређен; имам ја да вам откријем страшне ствари.... Док ми је то говорио, беше подигао главу, и тада први пут бејах приметио његове очи, које обично имађаху поглед који бежи и који се крије. У томе тренутку његов поглед беше као прикован на мени. Ево... У овој ме вароши познају мало или готово нимало. О мојој се прошлости не зна нимало, не зна се апсолутно ништа, и ја хоћу баш вас с њом да упознам. Нисам био створен за миран и монотони живот паланачког лекара, за живот без амбиција и наде, који прати човека кроз тесне и прљаве сеоске улице. Отпочео своју праксу у Паризу. У њему сам живео две године. Ту сам се и оженио.... Хтедох да га прекинем, али минедаде већ брзо настави: Удовац сам. Други би се на моме месту оженио из рачуна, из интереса, због новаца. Ја сам се, пак, оженио из љубави. И требало је да сам и сувише волео, па да са задовољством сачекам све недаће брачног живота једино са средствима које даје несигурна и случајна клијентела лекара почетника. На неколико месеца после нашег венчања, моја жена, која је дотле била врло здрава, поче да се мења. Није се ни на што жалила, није била болесна! Само је слабила, мршавила, изгледала уморна, и ја ннсам могао код ње ни по каквом знаку да назрем болест. Једне ноћи, кад сам се у њеном наручју пробудио, не хтедох да се окренем да је не бих узнемирио. Остао сам тако са главом на њеним грудима, кад на једном осетим некакво чудновато жуборење у њеним грудима... Видите, господине, како је ужасан наш занат; ми га ни у једном тренутку не заборав-