Полиција

О осветљавању приликом претреса и истраживања по локалима

Сваки полицајац зна од колике је важности и најмања ситница у истраживању каквог злочинства. Најмања мрља, пруга, оструготина, отисак прстију и небројено других ситница могу га често навести на најдрагоценије закључке. Свакојако, да је то веома дангубно, често и узалудно, јер су баш најважнији трагови готово редовно скривени онамо, где им се нико и не нада. Некад се, пак, могу опазити само микроскопом, фотографијом или каквом хемијском реагенцијом. Па, опет се они чешће могу и голим о.чима опазити, али само ако су нарочито осветљени. На ово се последње до сад веома слабо обраћала пажња, тако да се дешавало, да се веома важни трагови налазили тек код другог или трећег прегледа, било каквим случајем и нарочитим, с планом изведеним тражењем. Колико ли је случајева било, у којима су ти трагови, уопште, остали неоткривени! Изгледа да су ти случајеви код тако званих ситнијих злочинстава чешћи него што се то и помислити могло. Како се често, приликом истраживања важнијих согрога delicti (знакова злочинства), услед слабе светлости може лако да превиди: неко дугме, неко парче хартије, платна или тако нешто, па тек код поновног претреса да се нађе! Ето, зато морају криминалисте у свима случајевима, у којима има нешто да се види, било полицијски прегледа или нешто судски уочи или претресе каква просторија, да се побрину за згодно осветљење. Понекад је потребно да се простор, који се прегледа, потпуно и што јаче осветли. Често, пак, нарочито онамо где су потребне финије сенке, као што је то код крвних трагова, потребно је да светлост пада под нарочитим углом. Па, ипак, и код таквих случајева често тек други или трећи преглед донесе неких резултата, а како ли је тек онда, где други и трећи преглед није ни вршен! Разуме се да је дневна, сунчана светлост понајзгоднија за те ствари. Али, да ли је она и онда довољна кад треба посматрати „некретљиве" предмете, разне одаје, дворнице, магацине? У тим случајевима предмети нису никад довољно освет-