Полиција

уверења нису довољан доказ ни о томе, да ли је кандидат осуђиван или не. Искуство нам је за то најбољи доказ. Има небројено примера, да су кандидати поднели уверења о добром владању, а у служби се за њихсазнало, да су добри, али само за казамат, а не и за жандармерију. Познат је већ скорашњи пример, да је ађутант жандармеријске команде пуким случајем наишао на једног жандарма, који јетражен по делу разбојништва, и ако је при пријаму у службу поднео уверење о добром владању. Други је опет дуго служио у жандармерији, док се није сазнало да је одговарао за хајдучију. Овакви се примери сигурно не би могли десити, када би се на други, рационалнији, начин проверавало владање и остале моралне особине кандидата. Раније смо изнели формулар по ком бечка полиција сазнаје и проверава особине кандидата. Из оних питања и начина како се прибавља одговор, види се с каквом се пажњом и озбиљношћу приступа сазнавању кандидатових особина. Исти је случај и код осталих уређених полиција. Свуда се с највећом обазривошћу проверавају моралне особине кандидата, пре но што буде примљен у службу, и свуда се ти подаци прибирају преко среских државних власти, којима се шаљу формулари с питањима и упутством како да се добаве потребни подаци. Сем података о особинама кандидата скоро све полиције траже податке и о родитељима и жени кандидата, како би се на тај начин утврдило да ли је кандидат из честите фамилије или не. У Лондону се поред тога тражи да кандидат приведе два честита грађанина, који ће написмено потврдити, да, као познаваоци кандидата, нису ништа рђаво о њему чули, и да сматрају да се може примити за жандарма. Комесар полиције има да потврди: да оба грађанина познаје, да ли им се може веровати и да ли је што рђаво за њих чуо. Прибирање података о владању кандидата на овај начин даје довољно гаранције, да ће се у службу примити само они, који по свима својим особинама заслужују да им се може поверити одржавање реда и сигурности. За то треба овај начин и усвојити, а досадашњи напустити.

ПОЛИЦИЈА