Полиција

У једном мрачном ходнику Копијус с великим чекићем у рукама вребао је разносача, напао га, упола смлатио, вратио се у радионицу, поневши собом 8000 марака. Волео бих кад бих могао да изнесем још и необично и мирно, паметно „психолошко" причање овог младог човека, и изношење свију околности његовога злочина и фаталне узајамности прилика, које су га прво нагнале да на тркама ризикује велику суму, а затим како би се „подигао у свету“ да га доведу до потребе да поново нападне на једног другог разносача. У међувремену ова два злочина, овом младом „психологу" дошао је наступ необичне мржње према човечанству, који је изазивала пред његовим очима богата буржоазија, и тако без другога разлога, већ једино да би задовољио своју мржњу, ударио је на стару и босату госпођу Вагнер, умлатио ју је, и чак није сматрао за потребно да узме њену пуну кесу, коју је држала у руци. За његово друго предузеће над писмоношом узео је као саучесника свога младог брата. Обојица су узели собу код једног старца и бабе, и на своју адресу пошљу један поштански пакет. И како је имало могућности да их ово двоје старих узнемиравају у извршењу посла реше се да их смакну. Али, кад је поштоноша дошао случај је хтео, да не дође сам већ у друштву с једним другом, и то је нагнало два брата Копијуса да се овог пута задовоље одневши сребро и уштеђевину оно двоје старих, које су убили. Сутра дан по извршењу овог злочина Копијус, као што смо rope напоменули почео је да води преписку са издавачем Вебером. Но има и још нешто боље. Брига око ове кореспонденције остављала му је доста времена да би се „подигао у свету" и тога ради учинио је нов злочин, који је приписиван просјацима и скитницама. Услед тога су новине тражиле строге мере против ових бедника, услед чега је Копијус послао једном од ових журнала писмо у ком протестује и у коме се налази један од ових пасажа: „Писац овога писма изјављује најкатегоричкије да просјаци немају никаквог удела у злочину о ком је реч.“ Одбрана Копијусова била је духовита и смишљена, али је ипак осуђен на смрт, што је он мирно саслушао, и још мирније сачекао извршење.

123