Полиција

суствује испиту окривљенога значило би учинити једну незаконитост а и другу грешку, јер поред тога што би се на испит окривљенога пустило још једно ненадлежно лице, ризиковало би се да истрага буде упропашћена, јер би бранилац још одмах у почетку сазнао за све доказе који војују противу његовог клијента, па би се, затим, трудио да их свима могућним средствима обеснажи. Оваквој претпоставци има места, јер је науци признато право браниоцу: да пледира за свога клијента да је „не крив“, и ако је уверен о његовој кривици; као и да сме прећутати доказе, којима се оптужени терети, а који су њему (браниоцу) познати. Да завршимо. Да не би питање о браниоцу у претходној истрази и надаље остало овако нерегулисано, и да не би на штету окривљенога право одбране било скучено и у зависности од схватања иследникова, потребно је да се што скорије унесу у закон о поступку судском у кривичним делима одредбе, које ће прецизно ово важно питање регулисати. Ко добро познаје нарави и моралне особине нашег народа у Краљевини, тај се заиста неће дати лако завести идеалним особинама јавности у истрагама. Могли су Енглези, Французи и Норвежани усвојити принцип јавности за све време истраге, али наше је скромно мишљење, да онако широку јавност, о којој г. Протић пише у горе поменутом чланку, никако не сме примити наш кривични поступак. У осталом то увиђа и сам г. Протић, јер и ако је за јавност и у претходној истрази ипак предлаже да се са увођењем тога начела код нас с почетка предузму и неке мере опрезности. Тако, могу се, вели, у закон унети одредбе, које ће и браниоцу, под претњом строге казне, ставити извесне дужности, као што и сам принцип јавности у опште неће бити апсолутан, неће бити потпун у свему.

Париски апаши

М. К. Јовановић

Када би отворили ма какав речник странога језика, и потражили реч Апаш, Apache, наишли би свуда на овакву дефиницију: Лпаши, амерички црнри, познати са своје свирепости. То је племе нарочито познато по репутацији коју су му

170