Полиција

—- 107 —

— Оћу, господин-капетане, опет се смешка љубавно председник. о

Кад дође време пелцовању, пошто је општина тога председника била најнеуређенија, пође с лекаром и срески начелник. Кад на ћуприју, ћуприја није оправљена, кола труцнуше и федер пуче.

Радивојевић се једва. савлађивао да седи у колима идок не стигоше до суднице, па поче још с кола оца, матер председнику. - — јесам ли ти наредио 2 грми Радивојевић. Је

— Јеси, господине, ама ниси баш утврдо, извињава се председник. Ћуприја би још истог дана оправљена.

(

Срез лужнички је, како се узме, и Сибир у Србији и рај на земљи. Јесте одвојен од света и од свега, али за чиновника одмор. Мали срез, па мали и посао. И због тога што је тако далеко године 19. преместише у тај срез г. Марка .... писара, преместише га по потреби службе, тако је бар у указу стојало. Ту га начелник срески одреди да „ради на кривицама“.

Саслушавао он једну сељанку, која је одговарала за увреду своје комшинице. Повише сведока, па се и саслушање отегло. Док наједанпут жена се стаде увијати, поче укрштати и стезати ноге, па стајати час на једној час на другој. Марко је погледа, па се сети.

— Ти би снао изишла,..2

— Јес, једва изговори стидљиво жена.

— Па, изиђи, изиђи, па се врати овамо.

Сељанка изиђе.

После неког времена ето ти исте сељанке право у канцеларију Маркову. Њена се ствар свршила повољно, па се навра- | тила у срез, носи нешто завијено у белом пешкиру.

— Ете, ја си дођо па, господине. Ти и мен учини много добро, па тек сврати и ево ти донесо што је даја Бог, рече она и пружи писару Марку онај завежсљај.. |

Марко прими и поче полако развијати. Имао је шта и видети. У пешкиру велики краставац, семењак, већ почео да жути.

Сирота жена чувала прво зрно и донела писару на поклон, зна да у Бабушници тога нема ни о св. Илији. Мислила је што