Полиција

121

— Како то: и јесте и нијег

— Ето тако: прве године, живели су не може бити лепше. Слагали су се и миловали као голубови. Он је био добар, а она, још боља. По вас-дан им се орила по кући песма и смех. Наједар, после годину дана, он постаде сасвим другачи! Ни онај Раја, ни дај Боже! Постаде прек и напрасит, да те Бог сачува! Ништа му није било право, ни у кући добро: Ма зашто било почео би викати на њу, па и тући је... Сирото дете, беше ухватило страх од њега и по вас-дан радила би по кући и око куће, не би ли само задовољила њега да не виче. Па, тако, није ни пазила на себе, нити се чувала, већ навуче болест врућицу и паде у постељу... |

— Кад је пала у постељу, онда он виде шта је учинио, па се приви око ње као мајка око детета. Дању-ноћу седео је поред њене постеље, дворио ју је, неговао и служио, како је ретко који човек неговао своју жену. Али — беше му. Двадесетог дана, од како је пала у постељу, она умре... Оне жалости којом је он њу жалио, није двоножац видео... Хтео се убити, и једва смо успели да му отмемо револвер, и да га у том спречимо...

— После сахране, свакога дана трчао је на гробље ипо вас дуги дан проводио на њеном гробу плачући. Ако би се само споменуло њено име, бризнуо би у плач, а да се о њој пред њим говори. штогод, о том није било ни помена. Тако је трајало три месеца. ; ;

- _ — После се опет наједаред променио! Престао је одлазити на гробље и престао плакати. Шта плакати — после се почео опет веселити... Такви су људи. Није прошло ни пола године од њене смрти, а он продаде дућан другоме и одсели се из Шапца. Од тада га нисам видела.

· — Неки су говорили да је у оно време, докле је са женом рђаво поступао, живио с неком белосветском, с којом је, веле, и отишао из Шапца. Ко знаг

= Ко је чувао покојницу оне ноћи, кад је издахнула 2

— Увек смо је чували ја и он, јер се он, као што ти рекох, није одмицао од њене постеље. Но, те ноћи, кад ће да издахне, Раја ће ми рећи да идем у другу собу, да прилегнем и одморим се, јер, две прошле ноћи, њој је било много рђаво и ја нисам тренула, а ове ноћи кад ће да умре, било јој је, као, боље. И тако одем у другу собу и легнем мало, а Раја остане с њом. Кад је било пред зору, он дотрча усплахирен к мени.