Полиција

124 —

· за жену једну матору нагрду, која је имала трулих пара. Кад се

докопао њенога новца, отишао је са женом у Швајцарску, да се науживају природних лепота. Поред других задовољстава попели су се и на неко брдо, на ком су били глечери. Над једним леденим одсеком, муж је усхићено узвикнуо жени: „Ах, ово је дивно! Приђи да видиш.“ А, кад се жена нагла над одсеком, он ју је само малко погурнуо напред, те је стрмекнула у бездан.

Оне жалости, како је тај муж после ожалио жену која се оклизнула и пала, Швајцарска није никад видела. Подигао 10] је; кажу, и споменик, од кога лепшега и скупљег нема. Па кад је површио све послове, вратио се у своју постојбину и — оженио се неком сиротицом, с којом се много година волео.

Оваква жалост, свакако, била је и Рајина жалост..

Али, зашто ју је убио... То питање никако нисам могао

_ разрешити.

Овај странац гурнуо је жену у амбис да се докопа њенога новца. А Раја је женин новац имао у рукама.

— Може бити због оне, како баба Сока рече „белосветске,“

_— А може бити и због чега другог.

— А шта би могло бити то другог.

Сву драгу ноћ само сам о том мислио. Глава ме је већ болела од размишљања. У неко доба ноћи рекох самом себи :

—_ А шта ме се тиче, зашто ју је убио г Главно је то, да ју је он убио. Треба њега дочепати за врат, а он ће казати зашто је то учинио.

После неколико дана кренуо сам се на нову дужност у Београд. Ником нисам говорио о свему овом. Како. сам већ путовао за Београд, био сам намеран да претходно нађем и Рају, и да и с њим поразговарам, не би ли и од њега што иштчупао.

Само, — ваљало је журити докле је баба Сока у животу, јер би она као сведок била врло важна. Међутим, као стара, па још и болесна, она је могла очас умрети.

светине: стени.