Полиција

= 320 —

има команда жандармерије да направи жандарме, нека послужи овај мали пример: од 39 слушалаца жандармске школе, нашао сам ономад да њих 18 не знају шта је то балкон; њих 8 не знају шта је тротоар; 16 их не познаје три врсте кретања код коња: бд, кас и галоп; шта је бабица не знају њих 11, а један који се јавио да зна, одговорио ми је овако: „господине капетане, бабица то је... бабица... бабица је жена што прави... господине капетане, срамота ме да кажем“! Даље, њих 7 не знају шта је пароброд; 24 не знају шта значи реч пожртвовање. Више нисам питао, држао сам да ми је за ову прилику доста. С таквим елементом мора се дуго радити, па ипак не дочекати велике резултате. Зло је што те људе морамо за службу да узимамо одмах по доласку у жандармерију. Ако нам ко из вароши дође, тај је покварен, ма да је и са села већина покварена. Најгори су они, који су раније били финансијски или осуђенички чувари, пожарници, или из жандармерије више пута излазили и понова се враћали. Услед малога броја кандидата, команда је принуђена да, по који пут, прима понова у И оне, које је већ једаред као неваљале отпустила !

Нимало нећу претерати ако кажем, да старешинско особље команде жандармерије добру трећину свога службенога времена проведе у расправљању кривица жандармских. И овде да се обратим бројевима: у мојој чети од 125 људи, изречена је казна у прошлој години у 90 случајева, а укупна казна износи 150 дана притвора и 250 дана затвора!! Међутим, у поменутој пруској бригади од 538 људи, изречена је казна у 1908 години свега у 26 прилика, и то: у 5 прилика казна затвора, која укупно износи 24 дана; у једном случају 3 дана притвора и у 18 случајева казна укора. |

Завршавам са жељом, да наша жандармерија на крају идућега полувека свога постанка, буде у могућности да покаже бољи биланс.

Капетан В. Андрић командир 3-ће чете жандар. батаљона