Полиција

- —__ 355) —

ном раду, онда Одбор с поузданошћу може да да гаранције за таквог човека у погледу његове солидности и исправности у раду. А колико је људи и установа, који би врло радо давали и богате плате, само када би имали довољно гаранције за Итан ност извеснога службеника, који им се нуди.

Разуме се по себи, да се и при том протежирању морају имати на уму извесна ограничења. Ако би сваки жандарм могао _у свако доба рачунати на такву протекцију одборску, онда би се с правом смело замерити. тој установи и рећи, да би она радила на томе да добре и спремне жандарме изведе из кора, лишавајући овај спремних старијих жандарма. Али се и томе приговору може да нађе одговора.

Сви се ти одбори управљају по правилима, која су унапред утврђена. У тим је правилима тачно утврђено, када који жандарм има права да се обрати Одбору за помоћ: он мора претходно да одслужи тачно одређени број година у жандармској_ служби и мора да покаже узрок, који ће оправдати његов излазак из трупе. Па тек, ако Одбор нађе, да су наведени узроци оправдани, налази овоме службу у каквом приватном предузећу.

___Но, поред ових функција, могао би тај Одбор и да разграна свој рад, узимајући на себе и врло хуману улогу, да води старање о удовицама жандарма и њиховој сирочади. Могао би, као што је то и случај свугде у страном свету, да се стара и о добром васпитању тих малишана и т.дД. Одбор би се, затим, могао бринути и о том, да се сви послови — радови — за жандармерију првенствено дају на израду жандармским удовицама, ако би оне биле способне за то; а и иначе има довољно поља, на којима би се његова делатност благотворном показала.

Износећи значај овакве установе, ми апелујемо на жандарме и њихове старе:јине, да прихвате ову корисну идеју и да приликом ових свечаности, којима иду у сусрет, учине све, па да и остваре ову идеју, везујући њено остварење за тако свечани

дан и чин у своме кору.

Када већ наша жандармерија није била те среће, да за првих 50 година свога опстанка забележи многе своје корисне тековине, нека их бар сада, у овој другој половини века свог при_ хвати на а добро и срећу свакога од њих.