Полиција

(|

Полиција и Друштво за заштиту животиња

Хумани људи, доброг срца и племените душе, основали су

„Друштво за заштиту животиња“. Штитити, чувати и неговати

животиње дужност је свију људи. Ми немамо бољих пријатеља од наших домаћих животиња. Оне не само што су нам ВредПи радници, но су нам искрени и верни пријатељи.

Када би сви људи били доброг срца и племените душе, не би било ни нужде за појаву оваквих удружења. Има људи простих, па су доброг срца и племенити, а има их као бајаги образованих, па су пакосни и неурачунљиви за заштиту немоћних и неразумних. -

Како за заштиту животиња организујемо друштва, тако за. овакве људе пишемо законе и Уетановљанано извршиоце закона, — полицијске власти.

Добром и честитом домаћину, који воли своју стоку и живину, који види и уме да цени све користи које му ова доноси, нису потребни савети, ни друштвене. опомене. За честита, ис= правна и ваљана грађанина, нису потребне наредбе власти.

Ови знају своје подређене дужности и вршеих до крајњих ситница. Дакле, за овакве људе не пишу се закони, но се они тишу за оне друге, који не појимају или неће да појимају своје дужности домаћинске и грађанске. За ове и овакве несавесне људе, постоје полицијске власти, да их извршујући законе упућују на реди правилан пут у друштвеном животу. Ето, од таквих

људи треба заштитити и немушту животињу, која је код њих у

служби, на раду и под њиховом управом.

Ти и такви људи увек су пакосни. Њима никад ништа не ваља. За њих нема одредаба које би биле тачне и подређене за друштвени живот. То су или вечити пакосни критичари или несавесни разуздани преступници рада друштвеног.

Такви се и подсмевају: „Заштитили сте људе, па сад хоћете да заштитите животиње“. Доиста донекле би се могли сложити са овом њиховом филозофијом, јер друштво доиста треба заштитити од оваквих индивидуа, и када би оно од њих било заштићено и обезбеђено, онда по готову појаве друштва за заштиту животиња не би ни било: Но кад то не стоји, онда организовање ових удружења је не само потребно но и неминовно.