Полиција

__ 44]

— „А како је теби име 2“

= „Сеја“

„Сеја2 А како те твоја мама зове 2“

Она ме зачуђено погледа па опет рече:

= „Сеја“.

— „А како је име твоме малом бати >“

= Бата

— „А хоћеш ли да ми покажеш твога лепог бату 2“

<— „Хоћу“ рече нагло и скочи с мога крила, и показујући руком на ходник, рече: „Он је тамо. Идем да га доведем“, –

И дошавши до врата издиже се на прсте, теотвори врата и изиђе у ходник, а после кратке паузе, идући лагано на прстима, и држећи прстић на уснама и гледајући ме некако важно у очи, рече:

„Пеш... баша спава“... а затим опет идући све на прстима. изиђе у ходник. _ =

ја и нехотице уздрхтах. Нека злокобна_ слутња обузе ме свег и скоро несвесно изиђох за њом у ходник. У ходнику, крај зажарене пећи, на голом патосу, лежало је једно мушко дете, коме је једва могло бити три године.

Лежало је на патосу са опруженим ногама и рукама забаченим више главе. –

Његова неуређена плава косица, падала је у ситним коврџицама по његовом као смиљ жутом челу, а два угашена ока, без сјаја и живота, гледала су горе у вис.

Сагох се и наслоних ухо на његове груди.

Његово мало срце није више куцало. —

Млазеви пламена, пробијајући се кроз продеротине на старој плеканој пећи, бацали су своју ружичасту сенку по бледом лицу умрлога анђела.

Очи ми се овлажише и страшна унутрашња туга, као огроман камен, притискиваше ми душу, а поток суза јурну ми низ лице, кад она прилазећи лагано на прстима к њему, седе чело његове главе, те га гледаше тако слатким, тако дивним погледима. Затим скиде са себе своју танку сукњицу и покри га њоме, па онда, певајући му тихо: Спавај бато, спавај злато, грицкаше оно парче хлеба, а једна крупна суза полако је клизила низ њене образе и паде на жуто чело малога мртваца, где заблиста као крупно зрно брилијанта на каквој златној круни...