Полиција

— 444 Троја велика отворена кола, претоварена воловским роговима, реповима и другим отпатцима, крећу се, као каква свечана поворка, кроз елегантни свет и поред свих гостију, који се тада

ту затекли, а случајно их је било много. Као по некој команди, свак је окренуо главу на другу страну, и у исто доба руком запушио нос, да га не угуши смрад. |

"У оној маси било је и представника власти, полицијских ор-

гана, али нико од њих није реагирао на ово, ма да, колико ми је познато, постоји наредба Управе града Београда, да се уопште

теретна кола не смеју кретати главним улицама. Можда је та наредба заборављена, али свакако да је сопственик ове кужне и заразне робе требао да зна, да је онако откривену не- сме пре-

носити с једног краја на други. _-

Сутра дан то се исто поновило, само с другом робом. Ишла су опет у свечаној поворци двоја теретна кола, на-

товарена отпатцима хартија. Кола су била отворена, хартија се

просипала по- путу, сигурно да замени цвеће и зеленило, којим

су требале бити посуте улице у част гостију.

"На многим угловима престоничких улица стоје пекари, 60заџије и „долдрмџије“ и нуде своју робу мимопролазницима =

већим делом налазе потрошаче у нашој дечици.

Не може се казати ништа против тога, што продају своју робу, нити пак против тога, што налазе купаца својој роби, али нам је дужност, да уложимо протест, што су ти продавци стреховито прљави, што им роба стоји изложена свој могућној улич-

ној прашини, и, што је још најлепше, они, који продају сладолел,

лижу својим неопраним устима кашичицу, којом захватају сладолед из нечисте канте. Сп.

Белешке

о нашем листу: „Овај је лист

Још једна оцена о нашем

листу — Бугарски полицијски

лист као службени орган њи-

ховог Министарства Полиције, донео је у своме последњем броју поред превода нашега чланка „Жандарм“, и оваку рецензију

један цењени принос полицијске литературе наших суседа. По његовој садржини он је подјед= нако користан како вишим, тако и нижим полицијским органима; у њему и једни и други налазе

~