Полиција
462
више од стотине у дворишту среске канцеларије. Међутим, њима су следовали и свештеници. Докле су ЧИНОВНИЦИ једна лица саслушавали — свештеници су с другима у дворишту преговарали о величини накнаде за венчање! Срески старешина спази то, изиђе у двориште, па све кривце отпусти кућама, да тамо сврше преговоре за венчање „без притиска власти,“ — а спискове остави у архиву. Докле год је био старешина у томе срезу, он више није хтео ни чути за те свештеничке спискове.
Ако се, дакле, жели, да иследне власти озбиљно гоне ванбрачно живећа лица, — онда и свештеници треба озбиљно да их туже, и да своје тужбе поткрепљују доказима.
Па ипак ће, ако се баш и тако буде радило, опет остати велики број ванбрачно живећих лица. Узрок томе злу лежи много дубље, а да би га рад полицијских органа могао потпуно уништити. Он је у обичајима народним, а поглавито у опалом мо= ралу његовом.
Скоро у целом пожаревачком округу младићи, па и удовци, „жене“ се, праве „свадбу“ по неколико дана, — а све без венцања. Венчање долази тек доцније после годину и више. Разуме се, да често и не дође до венчања, него се „жена“ отера, па се узме друга, трећа и тако даље. Има младића, који су се понеколико пута „женили“. 70 је у пуном смислу речи „Женидба на пробу.“ Те и такве „женидбе“ у овом су Крају, поред пијанства и немања катастра (свађе око синора), главни узрок свима разбијеним главама и убиствима.
Велики број примера ових женидаба и овог ванбрачног живљења иде већ до скаредности и саблазни. Они су сведочанство о непросвећености и тами у којој наш народ живи. Они су најубедљивији доказ о моралном слому нашег народа.
И шта ту може учинити полицијски чиновник, — оптерећен и иначе са хиљаду послова, више туђих, него својих, полициских“
Далеко од тога, да сав грех у овоме стављамо на терет свештеницима, ми мислимо, да би они сами највише могли учинити, да се ово зло искорени. И то не подизањем тужаба, већ умесним саветима и обавештавањем народа. Рад на овоме пољу пада поглавито на народне просветитеље. Треба унети више здравог појма о дужностима и моралу у народне масе, па п у његове врхове. „Спискови ванбрачно живећих лица“ и констатације у њима, да су више пута достављана полицији па и кажњавана слабо ту помажу. пе М.
иининаслинитииљинистна