Полиција

| 500 —

· Код нас се у последње време озбиљно помишља и од извеснога броја пређашњих полиц. чиновника ради на оснивању таквога приватнога бироа. Од такве потребне установе може бити успеха и користи само тако, ако се с њезеним оснивањем позабаве. личности велнког аукторитета, којима би једино било могућно да савладају силне тешкоће с којима је скопчан почетак оваког предузећа.

„Погинуо“ човек

У срезу пг... обичај је, да се за сваког, ма и најмање повређеног човека, каже „погинуо“. Когод донесе тужбу за лаку повреду тела, или за просту злоставу, увек каже: „убише ме, господине, душмани, те погибох!“ Кад га упитате, откуд је погинуо, кад је жив, он одговара, да није баш мртав, али је сав погинуо. - -

Тако се чиновници навикну на те изразе и њихово право значење. Али, мене је један случај опет довео у забуну, ма да су ми већ многи подносили тужбе, у којима кажу, како су погинули. (Седео сам као и обично у канцеларији. Примајући једног по једног молиоца и расправљајући њихове. тражбине, прилично сам се био уморио. Међутим, сунце већ беше упрло у прозоре, па и ако су завесе биле спуштене, у соби је владала несносна запара. Поред умора, настала и оморина. А свет навалио, посао велики. Е Улазе два човека из К. На питање што су дошли, рекоше: „Синоћ смо ишли од суднице кући. На пола пута, у јендеку крај друма наиђемо на човека, где лежи. Приђемо му и видимо да је сав крвав. Из главе му цури крв, а он лежи као мртав. Не знамо га ни ко је, ни одакле је, — а он није при себи. Натоваримо га на кола и однесемо кући. Јутрос га опет натоваримо на кола, и ево смо га довели пред канцеларију. Сигурно је погинуо, тешко ће бити жив“. -

Пошаљем момка да одмах зовне доктора, — а поред завесе погледам кроз прозор на улицу. Видим воловска кола и у њима на простртом сену лежи некаква маса, преко које је прострта шареница, те се не види, шта је под њом.