Полиција

= 20

Чудан случај, помислим. „Па знате ли ви, ко уби човека и зашто 2“ „Ништа не знамо, тек види се да је човек погинуо“.

Наредим, да се ова двојица саслушају. Доктора нема већ читав сат. Сунце жеже све јаче и јаче, оморина све већа, а запара већ гуши. Већ једанаест сати, а доктора нема.

Онако нервозан погледам поново поред завесе на кола, и видим, да се шареница на средини надигла. Под њоме се већ распознаје човек, који се леђима одигао, па четвороношке чучи.

Одмах викнем ону двојицу. „Па онај је у колима жив!“ „Тешко, господине, кажу оба. Сав је погинуо !“ Одведем их прозору, — онај се још више дигао. „Бога ми, жив!“ чуде се, ко бајаги, она двојица. ;

Око пола дванаест једва стиже доктор. Испричам му у чем је ствар и кажем му, да прегледа онога погинулог човека. „је ли онога што се огрнуо шареницом 2“ — Погледам опет кроз прозор, а онај лепо сишао с кола, па поред њих у заклону седи, а огрнуо се шареницом.

Како је сунце све више пекло, он се све више дизао, докле због силне јаре није побегао с кола.

Наредим, те га доведу у канцеларију. Човек жив и здрав. Мало има трагова од неких огреботина по лицу. -

„Шта ти је, ко те убиг“ „Ето господине, логинуо сам. Убише ме људи на правди Бога! Синоћ сам ишао из механе кући, а неки ме човек сретну на путу, удари ме мотком по глави, и оте ми капу и мараму, а у њој сам имао завезана три и по гроша. Тога нападача не познајем. Разбојничество, господине, не дај да гинемо за ништа !“

Дође и писар М. са саслушањима. И он и доктор смеју се. На моје питање, што се смеју, доктор рече: „Ама сви ови лажу. Овај што је погинуо, није имао ни гроша. Него су синоћ као људи бекријали у механи, па пошто су се посвадили, свак пошао на своју страну. Овај се на путу скљокао у јендек и изгребао, па су га ове комшије довукле кући, а затим и овде“. Доктор им нареди, да после ручка сви дођу у његову канцеларију. Прегледом су утврђене просте огреботине од трња. Повреда лака, боловање два дана, а никаква трага од туче или насиља.

Доцнијом истрагом се утврдило, да је доктор имао право. Нити је онога „погинулог“ ко тукао, а још мање му шта отео.

На моју љутњу и чуђење, да људи и за ове ствари лажу, ти да кажу за здрава човека даје „погинуо“, — доктор се смеје