Полиција

– = 502 =

и вели, „није то ништа. ја и писар М. ишли смо лане, да секцирамо једног човека, за кога је сам општински суд јавио, да је „погинуо“, па је било исто овако. Него ја одох да ручам, а ето М. па нека вам прича“.

„Ама, како је то могућно 2“ питам ја писара М.

_ „Ево како: Прошле године у ово доба, дође нарочити служитељ једног дана рано изјутра, и предаде капетану писмо из општине Б. с речима: „Ноћас је погинуо Н. Н. из Б. па вам је Бата послао овај акт“. У акту све лепо пише: „Ноћас је од непознатих зликоваца погинуо, код своје куће, Н. Н. из Б. Извештава се о овоме среска власт, с молбом, да даље по закону поступи“... — 5

„Капетан одмах донесе наређење, „да доктор Х. (који је баш родом из села Б.) одмах оде у Б. с писаром М. да се изврши секција, увиђај, од родбине узме тужба“ и т. д. Одмах се то извршило. Село Б. није далеко, и у подне вратимо се и ја и доктор. Попадасмо од прашине и врућине, а заценули се од смеха. Ја сам се смејао од срца, а доктор мало кисело. „Шта је било г Ко уби човека 2“ пита капетан. „Нико!“ „Како, нико 2“ — „Па Н. Н. се посвадио и потукао са својим комшијом синоћ. Жева Н. Н. одмах потрчи општини, да јави, како јој је муж погинуо. Ћата таман био пошао из механе кући, па, не распитујући даље, врати се судници, напише акт за среску власт, и преда га служитељу с наредбом, да сутра зором буде код ка-

петана. — Пошто је доктор Х. познавао „покојног Н. Н. ми се одвеземо право његовој кући, не свраћајући у село, да не би дангубили“, — прича даље писар М. „Чим смо стигли пред кућу,

видели смо, да нису чиста посла. Јер обично где има мртав човек, скупи се свет и устумарају се жене. У дворишту и кући Н. све мирно. Жена његова купи иверке на дрвљанику. Упитамо је, је ли Н. жив и где је. — „јадан му живот , вели жена, „Погибе синоћ ни крив ни дужан. Ено га у кући“. — Пођемо у кућу, доктор први, па ја за њим. У кући видимо једног човека, где седи крај огњишта и џара по пепелу. Главу везао белом крпом. „јеси то ти Н 2“ пита доктор. „ја сам“. „Па ти си, болан, жив, а нама јавили да си погинуо“. „Море, како жив, сав сам погинуо, уби ме душманин !“

„Доктор виде у чем је ствар. У његовом селу Б., чим ко кога удари, одмах се каже „убише човека“, — а чим ко зајауче

рекну „погибе човек!“ По тој и таквој сеоској терминологији,