Полиција

= 503 = , ћата је и послао извештај среској власти. Кад смо већ били ту, изведемо Н. пред кућу, да га доктор прегледа. Нигде никакве повреде ни модрице. јаи доктор се згледасмо и пођосмо. „Збогом Н.е, вели доктор, „ниси требао да јављаш, да си погинуо, кад ти није ништа“. „ама, докторе, баш сам погинуо, па ваљда се не познаје“, вели Н., па онда додаде: „него да ти не буде узалудан труд, понеси ове две јабуке“, — па се врати у кућу и из пепела ишчепрка две печене дивљаке, и пружи их доктору. Јер кад смо га затекли код ватре, он је таман био запретао дивљаке да пече. Тако се ја вратих џабе, а доктор бар доби две

печене дивљаке !“ Мо

Један леп начин подстрена на ревносну слунбу

тим

За време министровања г. Ј. Ђаје у 1891. години постојао је врло леп обичај: да се ревност и пожртвовање полициских чиновника на служби не само награди, већ и јавно похвали. Тако је у Српским Новинама од 1891. г. објављена одлука Министра Унутрашњих Дела са којих је разлога он једнога свога чиновника предложио за унапређење. Она је штампана испод самог указа о унапређењу и гласи: - -

„УКивко Спасојевић из Оглађеновца у округу ваљевском, одбегли двадесето-годишњи осуђеник из београдског казненог завода, одметнуо се у шуму и стао понова чинити злочина дела, због чега је стављен у притвор и под кривичну истрагу код истражног судије у Ваљеву, па и одавде ноћу између 4 и 5 автуста ове године побегао. Он се по извешћу начелства округа подринског, спремао да нападне на известан дом у Лојаницама и опљачка га. У тој намери Живко је 27. пр. месеца и дошао у село Накучане наоружан и спреман за напад, али му је то спречено. > -

Г. Тихомир Денић, ванредни писар начелства, а вршилац дужности писара среза поцерског, који је истога дана био пошао званичним послом у Црниљево, сазнав за ово, застао је од пута и одмах почео трагати за овим зликовцем, те га је тако 30. пр. месеца ухватио у селу Накучанима и предао власти.

_ За показану ревност и пожртвовање у хватању овога зликовца г. Денић је заслужио признање и награду; па с тога сам,