Полиција

— 505 —

значи лице итд. Обично- се тетовирају после издржане казне, тако, да им те слике означавају да су били у затвору и зашто. Допадне ли такво једно

лице поново затвора ити му се

тетовирани знаци заводе поред личног описа. Кад се пусти поново на слободу настаје даље развијање цртежа, од мале стабљике начини се читав жбун од

малих заставица. групе живо-

тињских глава. То иде све да-

ље, тако да су му груди и леђа испуњени разним сликама и нат"писима. То париској полицији доста и помаже, јер има извежбаних чиновника који могу прилично добро читати тетовирање. Упозна ли чиновник неку старију, већ заведену код полиције слику, доказан је идентитет дотичне личности. И лица, која сада одговарају за покушај обијања касе г. Кабилија овд. мењача, имају разне тетовиране знаке, по чем се такође утврЂује, да се има посла с професионалним_ раније злочинцима.

Г. Рад. Новаковић, адвокат: За Живаљевића — Београд 1911. — Ми смо већ у своје време проговорили коју реч више о овом ноћном стражару, који је убио оног радника кад је бегао испред спроводника. Ова књижица доноси одбрану његовог адвоката г. Рад. Новаковића после које су га и војнички суд и сви даљи судови пустили као невина. Г. Новаковић, полазећи од основних појмова о држави, уставу и полицији као чувару реда и поретка у њој, доказује

невиност свога клијента. Захва--

љујући његовој доброј вољи, да

осуђиваним.

_ до'детаља упозна природу поли-

цијске службе и све тешкоће с којима се полицајци имају да боре, да би извршили своју дуж= ност, г. Новаковић је успео да одбрани свога клијента и дада бриљантнога доказа о лепом разумевању бранилачке дужности. Ми можемо бити задовољни са решењем Суда, али ипак не можемо а да опет не напоменемо:

да би требало што пре присту-

пити измени свих оних законских одредаба, које могу држав= не службенике изводити на Суд, само. зашто што врше савесно своју дужност.

Несмотрени крадљивац Париски зубни лекар Д-р Русо изишао је једног дана са својом госпођом у шетњу. Наједан пут стаде пред њих један младић трже госпођину ручну торбицу, у којој је било 60 франака и ухвати маглу. Го је. било тако брзо, да је изненађени пар тек онда пошао за лоповом, кад се овај већ био изгубио у маси света. Како је свака тражња била узалудна, господин доктор задовољи се тим што је мирно саопштио својој госпођи, да је лопова добро уочио, и да би био увек у стању да га позна. И заиста, није прошло дан, два, а доктор, јако зачуђен, примети међу својим пацијентима и свога познаника на брзу руку. Лепо је и он сео, безазлено као да никад ни мрава није згазио, отворио уста и чекао да доктор почне рад. Господин доктор се др-

жао веома мирно. Прегледа све

зубе па ће рећи: „Једну горњу

вилицу мораћетенаместити“. За-

тим брзо узе гипс и испуни му све завијутке горње вилице. То