Полиција

455 —_

погледи продирали су у душу и тамо су тражили: шта се у њој скрива. И за чудо, он је увек био на чисто са оним, који је с њиме у додир долазио. Ништа није могло измаћи његовом оштром погледу.

Ми ћемо овде да испричамо само две епизодице из њего_вог министровања. И оне ће бити довољне да се види: како је чича Радивоје био проницљив и духовит полицајац.

Пок. Анта Пантић из Сипића, био је добар пријатељ чича Радивоју. Он је често. долазио у БРограј да се жали на поједине полицијске; органе који му нису билиу вољи. Пт Чича Радивоју то је било. || ___ ____ већ досадило, па је вребао прилику да томе једном крај учини.

Једнога дана јави“ му служитељ: = Газда Анта из Сипића моли да га примите. (С њиме је још неколико сељана — депутација! : Чича Радивоје видео је одмах какав ветар дува. ___рустилих Газда Анта уђе с неколико отреситих сељана. Дошао је с намером, да се жали на новог капетана, По обичају упиташе се за здравље, а за тим чича | 2 > Ц| Радивоје окрете разговор | „ла ПН 4 онако по „његовски“, не ; дајући газда Анти ни уста Радивоје 1 бив. министар. да отвори.

— Бујрум, бујрум, газда Анто, седи. Оћеш ли једну каву, ама „чатли“, — кајмаклију! И он удари у звонце.

Уђе служитељ.

— Скувај нам по једну каву, ама онаку као пред кума!.. Па, како газда Антог Како на домуг Здраво, аг Е, е, е, мораш

ме частити, јер што сам ши сада послао Капешана, нема га она- | Ког у целој Србији!