Полиција

406

Газда Анта умуче као заливен, јер га је чича Радивоје ( баш у живац потревио. Није смео ни поменути за што је био дошао.

Тако је чича Радивоје знао свакоме да доскочи.

још и ово:

Писац ових редака био је премештен од писара београдске полиције за писара среза подгорског, окр. ваљевског. Због ситне деце и других материјалних околности, није могао отићи у тај срез, већ је молио да му се да 15 дана одсуства, како би за то време могао порадити преко својих пријатеља да остане у Беотраду. Да би ово одсуство. могао добити, написао је писмо своме шураку у Крагујевац и замолио га,•да му пошље депешу овакве садржине: „Браш вам је на умору. Дођите одмах да га последњи пут видише“. -

Разуме се, да се шурак одазвао молби свога зета.

Чим је овакву депешу добио, одмах је написао молбу и тра– жио, на основу приложене депеше, 15. дана осуства.

Сам се пријавио чича Радивоју.

= Зар ти ниси још отишао у Подгорину > дочека га чича Радивоје.

— Нисам!.. Задесила ме велика несрећа. Брат ми је на умору... рођени брат... За то сам дошао да вас молим, да ми дате 15 дана осуства... и Том приликом направио је тужно тице. Наравно, да му. је од „жалости“ (или страха) и глас дрхтао.

Чича Радивоје узе молбу, прочита и њу и депешу, па онда климну главом и гледаше испод наочара на молиоца,

— Хм, јес, ја, брат рођени... тако... жалост је то... Ево ти три дана осуства па онда на — дужност !

— Молим, господине министре, мало јето, врло мало... Пут до Крагуједца и натраг два дана, а колико ми Пе да будем тамо, ако по несрећи умре...

— Јес: чуо! Прими ових три дана, јер ако наредим истрагу ло овој депеши, ђаво ће ше однеши !

Дабоме, да је одмах примио тих три дана, јер иначе — у истини би га ђаво однео. Чича Радивоје проникао је у душу његову и прочитао је у њој: оће да ме превари, лола једна!.

Такав је био чича ал ЈЕ

А тек она позната прича о њему: „како је неко сневао да га туку,“ права је полицијска вештина, којом се хтело на један занимљив начин да сузбију рђаве навике | појединих људи, ко-