Полиција

___________-__

љаног сељака из села Лесковца, које се налази на самом главном путу идући од Петровца за Жагубицу, а у даљини од пола сата.

После уобичајеног поздрава М. исприча капетану, како се код Уроша Симића у Лесковцу, од пре два дана, виђају два непозната човека, који по опису изгледају да су они одбегли робијаши из Брежана. Како је Урош већ био познат као човек који је склон да јатакује људима овакве врсте, капетан у дого-_ вору са М. направи план, да се још исте вечери изврши напад "на кућу Урошеву у циљу хватања ових зликоваца.

Оног дана, и ако је већ био новембар месец, време је било лепо и ведро, сем што се из горњачке клисуре осећаше оштрина кошаве, које ретко да у ономе крају нема.

Око 7 часова у вече, г. Тодорић са 4 среска служитеља, међу _ којима су двојица били стари и веома поуздани — сада већ покојни чича Јана и Милоје, — са највећом опрезношћу хитао је ка кући Урошевој. Полако, вукући се по земљи, опсели су кућу тако, да их нико из куће није осетио.

Врата на кући беху затворена, а кроз прозор собни, виђала се упаљена лампа. Не чује се ништа, само по кад и кад чуо се лавеж сеоских паса у селу. Од једанпут, Тодорић, који је са једним служитељем заузео кућна врата викну: „Хеј домаћине!«“ — Ништа, никакав одговор, а светлост у соби угаси се. На поновну вику капетанову одазва се Урош из куће са питањем ко то вичег -

Кад му г. Тодорић рече — ко је он позивајући Уроша да одмах изведе из куће оне госте, коју су од пре два дана код њега, Урош отвори врата и позва капетана да слободно уђе, јер то нису рђави људи већ његови добри пријатељи и познаници. Верујући му, г. Тодорић пође уз басамаке на више и кад је био на последњем басамаку пред кућним вратима, од једаном излете пред њега један зликовац, зграби га преко средине, диже у вис и свом снагом баци га у авлију.

То је било за трен ока и срећа капетанова, што је у паду

пао на једну гомилу скорашње џибре, која му је само покварила нов капут али га сачувала те се није угрувао. - Тренутак у колико озбиљан и страшан беше и комичан. У том чу се глас капетанов: — „Милоје, Дона, удри!“ — Плану неколико пушака с поља. Гађали су у кућна врата. У кући лом, стоји писка жене и деце Урошеве. Капетан енергично наређује паљбу позивајући одметнике на предају, иначе ће, вели, запалити ућу у којој ће сви погорети као мишеви. |