Полиција

684 _—

Еле, он, Т. | тај полицијски чиновник, био је срески начелник у Аранђеловцу. баш у оно време када је чувени хајдук Деспић правио чуда и покоре по срезу Јасеничком. Не — него скоро по половини Србије. А како-је био од млађих људи и доста енергичан, и како је, притом, 0 самоме себи мислио врло лепо,

и своје полицијске способности високо ценио, — реши се једнога дана да томе Деспићу смрси конце и његовој хајдучији учини крај.

Како 2

Њему се учинило да је то лако. |

" Хејдук Деспић имао је у близини породицу ну овој сестрицу од 15—16 година, коју је особито волео. Капетан ИХ похапси све.

— Казујте, где је Деспић 2 обасилао их је свакога часа питањима. Они, међутим, нису знали ништа о Деспићу, јер је он био дигао руке од њих, да их не би излагао гањању власти.

_ И тада их је капетан мучио глађу, а девојчицу је још у затвору и тукао и привидно вешао.

Тако је трајало неколико дана, па кад није било повељних и очекиваних резултата, капетан их пусти из затвора, и узе да смишља нов начин, како ће доскочити хајдуку.

Тих дана, некако, пошао је у срез с једним служитељем. Обојица су јашили на коњима: капетан напред а пандур Митар десетак метара за њим. Кад су били у планини Венчацу, наједаред плану са стране пута пушка и неко викну: „Бежи, Митре!“ А то као да није требало поновити, јер Митар клисну назад, колико мује коњић могао потрчати, оставивши својега капетана сама самцита у планини. |

Овим што се догодило "капетан је био изненађен и препад_нут толико да није умео ни маћи, Али, чим се мало приорао, поуми и сам да бежи. Тада, пак, на своју несрећу, опази, да и пред њим и иза њега стоје оружани људи!

— Сјаши, капетане, рече му један до зуба наоружан човек, који је стојао испред самога његовога коња.

Није имао куд, већ сјаха.

Тај исти човек седе поред пута на јендек а понуди и капе= тана да и он то учини. Људима својим, пак, даде неки знак, и они се уклонише. |

Кад је капетан сео, непознати ће га упитати: