Полиција

= 635

= Познајеш ли ме

= Не, одговори овај.

= ја сам хајдук Деспић.

Капетану захладне око срца, алисе брзо дови јаду, да преварп овога простака разбојника. - —

= Бога ти, зар си ти» викну, правећи се весео и скочи на ноге. — Баш ми је мило да се познамо, рече даље и узе руком · размицати бркове, као човек кад хоће да се пољуби с киме.

— Седи-дер, седи-дер, рече му Деспић хладно и суво, од којих речи капетану поново захладне око срца. Зашто, Ол и шта ти је било дете криво 2

= Нисам, одговори капетан Оро И хтеде још говорити, али му Деспић прекиде говор:

— Јеси, јеси, капетане, немој порицати. Шта ти је, болан, дете било криво, да њега мучиш 2 Зар је њој, јадници, мало било то, што је у планини изгубила брата и лишила се његове милоште, него је требало још и да је мучиш». -

— Па, знаш како је, дужност... па, онда, старији наређују... па.... мора се закон вршити.... муцао је капетан.

— Знам, знам све то, капетане, али ни дужност ти није налагала, ни старији захтевали, ни закон заповедао, да мучиш јадно дете које ти није било ништа криво. Видиш ли, капетане, ти мене толико времена гониш и тражиш мој живот, и мени није било жао ни криво на те, што тако радиш, јер знам да те је дужност позивала на то. Али, за ово што си тукао и мучио дете — криво ми је много, и хоћу да те казним. Скини-дер те твоје панта_ лоне и лези! -

Кад то рече звизну у прсте и из планине . -дођоше му П — три друга, носећи дугачке и витке штапове.

— Лези! понови Деспић капетану. -

Капетан пребледе, као да у њему капи крви није било па Пт свесно блене у Деспића и целим телом дршће.

_ — Лези! викну овај по трећи пут, још јаче но дотле.

= Немој, кумим те Богом, да ме убијаш, викну он хајдуку, и клече пред њега. Па, ако ти мене истучеш тако како си наумио, за мене више нема места у служби, а и свет ће ми се, докле год сам жив, смејати. Боље је да ме убијеш. -

— И тебе је молила моја 5 али јој није помогло, од= говори му овај. — Доле!

Двојица притрчаше капетану, помогоше му да скине панта-