Полиција

_ 616 —

Да би се наши читаоци бар унеколико упознали са животом и радом овог плодног писца криминалних догађаја, овог озбиљног посматрача људи из талога друштвеног, и одличног полицијског службеника, ми ћемо у кратким потезима изнети оно, што о њему знамо.

По свршеним школама, То је постављен за судског писара. На наваљивање пок. _ министра Чумића, он је 1874. год. судску струку заменио полицијском. Својим озбиљним радом и способношћу брзо се истакао, те је као“ млађи писар постављен за време Српско- - Турског рата 1876. год. за старешину варошкога кварта, у коме су онда били најживљи Х најмногоструч= нији послови. -

Одатле га је министар пок. Радивој Милојковић аванзовао себи за писара и увео га у све своје разне и поверљиве послове. У зиму 1878. год. на захтев руске владе, председник министарства пок. Јован Ристић ставио је Тасу руском посланству _ на расположење. Као царско-руски чиновник, Таса је путовао у Русију. На захтев управника Београда, враћен је за првога секретара у главну полицију, где је дуго био члан полиције. Све наредбе и расписи којима се данас служе у цељи осигурања саобраћаја и личне безбедности потекле су из његовога пера. Он је први 1880. год. основао школу за жандарме и у њој био први њихов учитељ. Та његова школа дала је масу ваљаних старешина и официра. За време његове службе у полицији, није било ниједне истраге без успеха. Истраге, које је он водно, имале су стварног ресултата. Као члан полиције, у интересу бржега и успешни_ јега рада, отворио је непосредне везе не само са страним мисијама у престоници, већ и с пограничним Аустро-Угарским властима. Његово се име и данас с хвалом помиње у доњим крајевима Славоније, Хрватске и Угарске. О томе има доста похвалних чланака у стручним листовима Српским, Хрватским па и Бугарским. Он је на страни подигао углед београдске полиције. О своме трошку студирао је бечку и берлинску полицију, где је најлепше био примљен. Вратив се отуда он је први у ондашној „Пороти“ покренуо мисао о оснивању полицијског листа у Србији. Он је угео иницијативу за установу криминалнога музеја бертиљонажа и других помоћних полицијских средстава, о којима се до њега ништа није знало у Србији. Његово постављање за начелника полиције поздравиле су све новине с највећим симпати-= јама. „Политичка Коресподенција“, орган бечке владе, помињући