Полиција

(0

његово бављење у бечкој полицији и поздрављајући његово постављење за начелника полиције, с хвалом је узносила његову правничку и полицијску спрему. Као ретку појаву у нас имамо да забележимо и ову: да су се на Тасу обраћали министри из свију наших политичких партија и гпеловали да их помогне, јер су му признавали одличну спрему и савесност у раду. За то видимо Тасу у министарству полиције кад је тамо министар и Радивоје и Гарашанин и Таушановић и Рибарац и Светозар Милосављевић. Јавно је признато, да је у Србији била потпуна лична и имовна безбедност кад је он био њихов шеф полиције.

„Тасини Дневници“ разнели су његово име у све крајеве. И наши и страни књижевни листови с хвалом помињу његове радове. Дела његова прештампавају Хрвати и преводе: Немци, Бугари, Словаци, Руси, Румуни, и т. д. „Тасина Писма“ и „Тајна Полиција“ преведени су на бугарски, и бугарска влада откупила их је као уџбеник својим полицијским чиновницима. Преводилац тих Тасиних написа, члан Софијске полиције, обраћајући се њему за обавештења, назива га својим учитељем.

Ректор Загребачког универзитета и професор права, доктор Шиловић, у своме „Месечнику“ наводи, да се важним проблемима које Таса у своме „Дневнику“ износи, има да поучи: и судац и аустријски законодавац. Чувени слависта и бечки про„фесор Јагић Лично је изјавио своје интересовање за Гасине Дневнике. Међу стотинама писама људи из народа или од науке и положаја, који се интересују Тасиним радом, налазе се и писма рускога, немачкога, бугарскога и аустријског министра Резидента: Губастова фон Рајхенау, Георгијева и Стефанија.

Сем његових обилатих радова на пољу криминалне књижевности и у служби полицијској, он се одликује добрим и пле-. менитим срцем. Скроман по природи, он не алармира оно, што коме учини. Таса се држи оне Христове: што да десница да не зна левица. Има. сиротана које јеоно своме новцу издржавао и који данас имају само њему и његовој дарежљивој руци да благодаре, што су осигурали своју будућност и постали корисни држави и друштву.

Он је, прикупљајући око себе млађе људе, отворио у њима вољу, спремио их и одушевио за корисне полицијске“ послове. Изишав из полиције, оставио је за собом читав ред полицијских чиновника који њему имају да захвале за своје знање и умење. У такве чиновнике долази и писац ове кратке биографије, који