Полиција

065 __„Без муке сам нашао мост. — Сиђем с коња, "одведем га у шумарак, па се сакријем на једно згодно место поред моста пи станем чекати. Место пусто, нигде живе душе. Прођу два-три сата. Нема нигде никог. Прође још неколико сати. Мени већ_ лосадно. Мислим се, да није тај човек можда пре мога доласка. прошао, или ударио другим путем. Нисам знао, да ли вреди да и даље чекам. Готово бих да се махнем свега. Али се некако баш у том тренутку појави на путу један пешак. Добро га за-_ гледам, и много се обрадујем нико други него „мој“ лопов! Опис се слаже у длаку. Али ме крај све радости обузе и страх, кад га видех, колико је крупан и снажан. (0 неком заметању борбе с њим, није било ни мислити: бацио би ме с моста у реку као лопту. А опет, да му не отмем оне хартије, неђу добити тако лепу службу. Кад се не може силом, мора се прибећи лукавству.

„Начиним се да сам тобож, безбрижан путник, па му пођем право у сусрет. Кад сам већ био с њим, извадим лулу, љубазно га поздравим и замолим за лулу дувана. Он ми љубазно одговори на поздрав, извади кесу с дуваном па каже.

„— На, попуши једну. Куда ти то тумарашг Рекао бих да виси одавде. - –

„Одговорим и почнем да му причам о својим доживљајима,

идући поред њега. Полако напуним лулу, запалим и пружим му кесу. - „У тренутку, кад је остављао кесу, ја га шчепам за руке, вешто му подметнем ногу и оборим га на земљу., Одличан сам гимнастичар, па ми је ово лукавство испало за руком не може боље бити. Мој се витез срушио као сноп,и пре него што је могао доћи к себи, већ је лежао на леђима. Ја му коленом при"тиснем прса, а рукама ухватим за гушу. |

„Њему испадне пакет. А, ево га! Томин треба! Очевидно „дасу то биле хартије, за које ми је поручено да их добијем! Брзо шчепам пакет једном руком, а другом сам идаље држао. лопова за гушу. Делија одмах ослободи своју руку и тако ме снажно шчепа за колено, којим сам га пригњавио, да ми у мало није ишчашио колено. Од силног бола сам за тренутак малаксао, те га нехотице пустим. - +

„да час је он постао господар ситуације.

„== Ах, голубе мој — ругао ми се: — видим ја, ти си по-

· лицајац! Хоћеш" да ме ухапсиш, а2 Сад ћемо да'пречистимо рачуне! Умри! = - а