Полиција

-_ 064 —

„Подиже ме као. перо, хотећи да ме баци преко ограде

моста у дубоку реку. –—

- „Страх од смрти свакоме даје и снагеи досетљивости. Баш кад ме је подигао, одупрем се здравом ногом о ограду ииз све снаге се одбијем од ње, па како сам био нагао главу, то њоме ударим свога противника право у лице. Овај је покрет био згодан и неочекиван. Мој непријатељ посрну и спусти ме. Ја станем на ноге, брзо шчепам обема рукама његову десну руку, енергично је заврнем те је морао да ми окрене леђа.

„Лопов јаукну од бола.

„Де; де, добро, добро! узвикнуо је лопов. — Узми хартије, па ме пусти.

„Нисам хтео да га пустим. Шта знам, могао би ме напасти. Да би ми доказао, како се 10940 он се спусти на земљу и леже на леђа.

Отворим пакет и прегледам хартије. Много сам се зачудио.

У пакету је била бела, писаћа хартија. У целој гомили те хартије, коју сам брзо прелиставао, ипак наиђем на један листић са штамбиљем шефа полиције, што ме је потпуно умирило због неуспеха. На том листу су биле исписане ове речи:

„Ви сте издржали пробу. Сутра изјутра јавите ми се.“ Доле

је био потпис. ·

„Без сумње, да се у том тренутку на мојој физиономији опазила врло смешна недоумица. То сам закључио по томе, што ПСЕ 1 лопов, подигнувши се на ноге, заценио од смеја.

— Е, честитам вам! — довикну ми пошто се слатко исмејао. — Ваша је проба испала одлично. Истина, рука ме озбиљно боли, по свој прилици Ц морати полежати неколико недеља. Али, ништа, одморићу се... хвала вам! Доведите коња. Хајдмо на најближу фарму; ја сам тамо оставио мога коња. Тамо ћемо узгред и попити по коју чашицу, ради новог познанства! Сад

смо другови у служби.“ П.

Из публике

На Великој Пијаци“ сваког дана има гомила: мушких и женских бедника, који се сваком нуде за слуге и слушкиње. Исправе немају махом никакве, а сакупили су се из белог света.