Полиција

је био човек око 40 година. Одсео је у механи „Дедолиној“ (од речи — деда). Овај „Дедола“. имао је слугу неког Ташка, који је био и собар и арџија.

Уморан од пута, јеврејин је легао да спава у оре ој соби, | али, за сваки случај, метнуо је свој новац под главу. Кад се сутра дан пробудио, није нашао новац под јастуком Мададе дреку и кукњаву. Као махнит одјури до среског старешине — Милана Васиљевића, и све исприча шта му се догодило у „Дедолиној“ механи.

Милан одмах добави Ташка, јер је био начисто, да је он ту крађу извршио. И поред свију покушаја, да Ташко призна дело, он је то одлучно одрицао. 1 -

Милан је премишљао на који ће начин доћи до признања. И најзад је дошао на једну оргиналну мисао, која је, за оно време могла поднети. Дозвао је одмах кметове: Раденка и Антонија, па им је саопштио свој план. Казао им је, да они моле милост за Ташка. Своме пандуру Аћиму дао је оштру секиру и наредио му је шта ће да ради.

Доведоше Ташка везаног.

— Е, сад Ташко, помоли се Богу, јер сам те ја на смрт осудио. Кад нећеш да признаш крађу, а ти умри. Клекни тамо. Тако. Аћиме, стани са секиром близу њега и пази. Кад викнем: један, подигни секиру, кад викнем два: добро замани, а на три осеци му главу. јес' чуо, само чврсто и поуздано да се дуго не мучи. Дакле, 'оћеш ли признати да сити оног јеврејина покраог

— Несум крив... =.

— један!.. Аћим подиже сикиру.

Кметови склопише руке: |

— Аман, господине, опрости му живот; погрешио (е признаће.

— Дакле говори: јеси ли ти покрао оног ПРИ

— Несум!.. :

— Два! викну Милан. Аћим заману сикиром.

Кметови опет почеше молити за милост. |

Ташко ћути, а телом се превија као Пре Оће да се сруши на земљу.

— Нећеш да. признашг Е, онда Аћиме | пази Сад ћу да викнем.. :

МИ о да викашг три, господине, зајеца несрећни Ташко. Оћу да признам све, само немој да ме утепаш!.. = Где су нарег