Полиција

074

њој поступе у остављеном року.“ У општини Н.: био је у:томе времену општински писар Вукајло Гођевац, из Заруба, присне пријатељ, Мате ПА чија је рођена синовица била код Вукајла.

Све општине послале су по списку рекруте па и Вукајло. али, за његову несрећу, није и сам с регрутима у Ваљево отишао, по изричној наредби командира окр. војске. Није сеимало куд, за овај недолазак морао је Вукајло бити кажњен. да то Мата нареди своме писару Јови Милутиновићу да Вукајла осуди. на 15 батина и да одмах пресуду над њим изврши.

Кад је Вукајло по позиву дошао, Мата се склонио у шталу да надгледа коње, а у ствари да не буде присутан при извршењу пресуде над његовим пријатељем Вукајлом.

Писар Јова саслушао је Вукајла за недолазак, донео пресуду и одмах је извршио. Дере се Вукајло да се надалеко чује, па је, разуме се, тај његов јаук чуо и Радовић, али је у штали ћутао и полако у себи бројао батине по јауку Вукајлову.

Кад је био избројао петнаест, јаук се утишао. Вукајло се дигао с мацке и хукао од бола. Мата лагано изиђе из штале и у дворишту среске канцеларије срете се с несрећним Вукајлом,

= Гле, гле, од куд ти, пријатељу, овде, вели Мата.

Вукајло само хуче и превија се од бола. |

— Теби као да није добро 2 Оди пријатељу са мном у кућу да попијемо коју за добродошлицу...

_ — Јадна ми ракија, а још гора добродошлица, простења Вукајло.

— А што, пријатељу “

= Како штог Та твој ме "Тово писар истукао на мртво што нисам дошао с рекрутима по наредби војене власти...

— Ене, чуди се Мата. А колико ти је ударио пријатељуг

— Равно петнаест...

— Е, е, добар је то човек, тај Јова, зна он да си ми при– јатељ, па ти је десет опростио. Хвала му..

Вукајло погледа мрко у свога пријатеља, притиште јаче оно место које је горело као да си запалио пласт сена, па зажди без обзира право у свој Заруб...

Буријанишевић био је механџија у Ужицу онда, кад је Радовић био тамо начелник окружни.

Не зна се како, тек ЊЕ овај механџија Пло — назарећанин.