Полиција

713 |

Сама среска скупштина, када реши буџет по коме прирез није већи од 20%/ непосредног пореза, који срез плаћа, оглашава га одмах за извршан и предаје на даљи рад среском одбору, који га са среским благајником извршује.

Међутим, Устав у чл. 167 каже ово:

„Никакви окружни ни срески прирез не може се установити без одобрења окружне скупштине, а никакав општински прирез без одобрења општинског одбора...

„Округ, срез и општина не могу се задужити, док то не одобри окружна скупштина или општински збор...

Летимичан поглед на ово уставно наређење јасно казује, да је за установљење среског приреза потребно решење окружне скупштине. А кад се то уставно наређење доведе у везу са чл. 131 и 155 зак. о уређењу округа и срезова, види се очита супротност, која чл. 155 у вези са чл. 131 зак. о уређењу округа срезова показује као неуставне. Услед тога се у пракси двојако ради и код среских и код окружних скупштина. Једне се држе једино закона о уређењу округа и срезова, а друге и поменутог закона и Устава.

Да се одговори на питање, који је од ових поступака правилан и законит, довољно је да кажем само ово:

Чланови 131 и 155 закона о уређењу округа и срезова постали су закон и законским су путем обнародовани. Тим су они добили обавезну снагу за све грађане и земаљске власти и имају се извршивати онако како гласе. За расправу питања о том, да ли су ова два члана закона о уређењу округа и срезова у сагласности са Уставом или не, никојим законом нису овлашћене ни власти земаљске ни појединци, већ једино Народна. Скупштина по чл. 115 и 117 Устава. И како Народна Скупштина до сада нигде није казала да су чл. 155 и 131 закона о уређењу округа и срезова противни Уставу, они имају пуну законску важност. Према томе, дакле, при решавању среских буџета меродаван је и обавезан једино закон о уређењу округа и срезова и закон о окружним, среским и општ. буџетима.

м ж Све што сам довде казао о буџетима среским важи и за

питање о задужењу срезова — чл. 137 и 155 зак. 0 ЈЕ у округа и срезова у вези са чл. 167 Устава.