Полиција

14 а

».

сан Он се неписан предањем и патријархалним животом Албанаца преноси од оца на сина. Главни његови принципи остали

су до сада непромењени, али су поједини конкретни Слупајеви |

у току времена мењали постављена правила.

Мирење „крвова“, кад нареди Држава, принудно је. Ономе,

који не пристаје да се мири, Комисија уз припомоћ жандарме-

рије, а по потреби и војске, спаљује кућу, коље стоку, уни-

_ штава усеве, или њега лично држи у хапси док не пристане на измирење. “

Због оваквог принудног начина мирења дешавали су се и такви случајеви, да неко, примљени од противника новац, чува, па га после дужег времена даје нарочито најмљеном лицу да му Нол с којим се формално измирио, убије, „те да тако „врати“ крв!

Ако се какав случај крвне освете не може да подведе под закон Лек Дукађина, узима сд аналогија и обичај, и компарацијом конкретног случаја са неким ПН сличним случајем долази се до расправе. · ~ _ Узакоњено је начело: да се за крв извршену од приаве не одговара.

Ако осуђени не хтедне да плати оно на шта је осуђен, иде у затвор. Ако је осуђени сиромах, оставља му се дужи рок за исплату крви, и он прошњом жита од вршаја до вршаја прибира „откуп“. Онога који проси за крв, нико не одбија, 55 се сматра за срамоту не дати му милостињу! ~

Обичајни закон примењује се за све кривице учињене ДО

„дана Ираде. Кривице пак учињене после тог дана, потпадају

под редовне земаљске законе.

Оваквих мирења по царским Ирадама било је много за време раније турске владавине, али она нису могла утицати на Арнауте да Се одвикну од укорењеног обичаја крвне освете. Напротив, после сваког мирења опет су се догађала убиства и друга злочина дела као и пре тога. Године '1903. кад је Хилми паша ушао био са војском у северну Албанију ради угуши-

вања немира. изазваних многобројношћу крвних освета, успео |

је да пива становништво и да измири на 5000 случајева

' Главније његове одредбе и је и изнео Рад. Космајац у

ХХ: књизи Годишњице Чупићеве Задужбине за 1901. год. -