Полиција

_ по целој земљи и да напослетку при изрицању пресуда за по-

7 “ >

| — 52 поменули, поред карактера устава важна и целисходност с об– зиром на карактер појединих грана управе, то код првог типа држава увек постоји опасност, да наседну оне управне гране, којима је по себи потребна једна јача централизација. Обрнуто "овоме, код другог типа држава, услед тежње централне власти, да што више послова задржи за себе, увек постоји онасност, ' да се по неке управне гране, за које би било целисходније оставити их локалним управним органима, уназаде и општете

због отиште тенденције ка централизацији. · ___ Прећићемо сада на излагање историског развитка у по_ гледу поделе управних послова у двема“ напред именованим |

земљама, што ће нам најбоље осветлити сам проблем. | П. 1: И

Данашњи карактер управе у Енглеској историски почива на првобитној противности између централне власти и локалне. аутономије. Ова противносј налази свога израза с једне стране | _ у моћном норманском Краљевству, које ради на прикупљању "све јавне власти у своје руке, а с друге стране у племенској свести потчињени народности, чије територије под притиском Краљевске власти постају окрузима локалне управе. Та противност између свемоћног Краљевства и живе племенске свести | _ у појединим грофовијама Краљевине нашла је први пут мову· металног израза у Магпа Стата од 1215 год. У њој је било : одређено, да краљевски суд не иде више за дворовима, који су. "се често селили, већ да мора имати једно стално седиште; да. "по том путујуће судије морају држати судске седнице (А551 2265)

лициске кавне морају суделовати и суседи. На тај начин историска традиција племенске свести већ је била однела једну победу над централистичким тежњама Краљевства. Доцније то | се манифестује још више. Под Едвардом ГП, великим рефор- | матором Енглеске, дошло је до једног новог компромиса. Крунски чиновник, Угсе-Сотез, који је у појединим грофовијама · представљао централну власт, бива лишен највећег дела својих | права. На његово место ступају мировне судије, т. |. људи који Ј су настањени у грофовији и које поставља и отпушта Краљ. ||

И За овај историски део, нарочито онај за Енглеску, послужили | | смо се у главноме расправом : Пу. Ртапг Јегизшет Хеттанзаноп ипа Рв-- | вегтанзаноп Чег Мегуа шиг (у Напабисћ дег РоНиК, св. стр. 181).

)