Полиција

у ов а

те интересује. У питању је децентрализација управе у једном нарочитом смислу, а тај је: пренашање извесних управних по"слова од централне и у опште државне власти директно на «народ, представљен у нарочитим изабраним телима.' Та форма „децентрализације у нас је позната именом самоуправе: оп-

штинске, среске, окружне и т. д. Она је међутим могућна само

у земљама на Континенту, у којима се даје замислити противност између управе државних власти и управе самих грађана, што није могућно у правим демократијама као што је Енглеска, тде у ствари и нема локалне државне власти. Овај, по изгледу, парадокс разумеће се доцније кад будемо изложили развитак поделе управних послова у Енглеској и Француској. |

У излагању историје развитка деобе управе наука обично

узима за пример два противна типа држава : Енглеску И Фран- |

цуску. Она прва је тип демократско-аристократске земље, у којој народ суделујеи у законодавству и у управи. Друга, пак, је тип земље апсолутистичке, у којој управна власт није у ру-

7

кама народа. Ова два типа нису чиста по својој општој управној

форми, али су она карактеристична за наше питање поделе управних послова. Нарочито је то случај са Француском, која

< да и ако формално представља земљу демократије, ипак у себи

има типична обележја апсолутистичке управне форме.

Ако ова два типа држава замислимо сасвим чиста, онда у погледу деобе управних послова имамо на једној страни демократску-аристократску државу, у којој централна управа као орган свију грађана или једног владајућег круга не значи ништа.

У таквим земљама сваки грађанин или сваки поједини члан

владајуће класе жели, да учествује у управи колико је могућно |

више. Како је, пак, једно веће учешће у државној управи могућно само у оквиру локалне управе, то ће онда овде децен"трализација управе бити једно карактеристично обележје устава.

На другој страни, пак, у апсолутистичким државама у овоме догледу ствар стоји сасвим обратно. Ту готово целокупна управа (лежи у рукама централне власти, а у колико та управа није ухњеним рукама, она у ствари представља њено деј дегирано право. Овде су органи локалне управе проста оруђа централне власти, којима она детаљно прописује круг послова и чији рад тачно контролише.

Како је за поделу управних послова, као што смо напред

4“