Полиција
| !
• — 56 —
ђ ~
инстанци“ Сошт ој Ктуз Вепећ (велики краљевски суд). Тиме није уведено у енглески устав нешто апсолутно ново. Од раније је постојало начело, да сваки слуга круне мора за своје поступке бити одговоран редовном судији. Ново се састојало само у томе, што је за власти локалне управе отпала изван- _ редна судска надлежност Рпуу Сошпси-а, који се на сваки | начин у ствари није задовољавао само суђењем. На тај начин био је уклоњен административни главни надзер централне власти, а као виша надзорна инстанца остао је само редовни судија, који је своју делатност ограничавао на испитивање законитости поступака локалне управе и своју одлуку доносио
само по жалби интересованог лица. Услед овог уставног преображаја морала се реоргавизвовати бар у извесном погледу и устанева мировног судије. Пошто |
1 је отпала највиша контролна и надзорна инстанца, требало би
· да је Сошт“ ој Ктоз Вепесћ по себи био компетентан за ре-
"шавање по свима тужбама, које су се односиле на управу ми-
ровног судије. Међутим било је природно немогућно досзђи-
_вати му сваком тужбом, а опет с друге стране било је искључено, да су се могле поједине одлуке мировног судије огласити као "коначне. Зато је била образована једна нова средња инстанца, ВВ, Оџаптвг 5Зеззтоп (тромесечни скуп), састављена од ми__Ровних судија грофовије и евентуално градова у један коле-
гијум. Тај колегијум постао је рекурном инстанцом против одлука, које су у Репу Зеозтоп доносиле поједине мировне судије. Против одлука тога колегијума, пак, била је последња
" инстанца Сошт ој Ктаз Вепсћ. Овој Опатег Зеззроп био је уз
10 стављен у дужност један низ управних задатака. На тај
начин, била је. створена она правна и «рактична. независност
локалне управе, независност која је од почетка 18 века тој управи давала нарочито обележје, Па
Међутим постепени развитак није могао стати на овој тачци. 18-ти век је доба, кад је ударен темељ данашњој инду- , стриској и трговачкој величини Енглеске. У свима правцима покавгивао се нов живот, индустрија поче да се креће, трговина у пристаништима услед Пловидбеног Акта доби пре свега силан полет, заштитна царина потпоможе интензивније искоришћа-
вање природних богастава. Одговарајући спољним животним
односима, који су се мењали, морала је претрпети промене
ам