Полиција

и сама управа, било да се.она у извесном погледу модифици- .

рала, било да су јој придошли нови задаци. Из досада изложеног историског развитка види се, да је готово по себи разумљиво, да је за извођење ових задатака могла доћи у пи"тање. само једна инстанца, Парламенат. Само је он могао бити позван за то, јер је он у себи у изобиљу ' сједињавао сву

% јавну силу, а уз то нарочито посредством парламентарне владе

потпуно владао и централном управом. У вези и као продуокење старог петиционог права и већ познатог нам система Рпуше ВШ Теузапоп следовао је овај управни рад Парла-

мента у форми Госа! Асб5-а (локалних закона). Сав овај управми · рад Парламента формално дакле није ништа друго него доно-_

"шење закона, а" рад власти локалне управе остаје као до сада спровођење закона.

Било је само чудновато, а по континенталним појмовима

директно бесмислено, што се рад Парламента у овом случају

у исто доба јављао као судски по утврђеним формама и уређеном поступку, кад год се код какве петиције за задовољење локалних сингуларних потреба власти јављао какав спор због стечених права: Противпетиције уложене против каквог под-

несеног Рлтудте или Роса! ВШ-а биле су третиране као про-

цесни приговори, који су расправљани по саслушању учесника и по нарочитом усменом поступку пред нарочитим комисијама оба. Дома Парламента, па тек онда поднашани пленуму на „решење. На тај начин после укидања претпостављене надзорне инстанце, локална управа је добила без обзира на правну кон-

тролу судова, једну нову надзорну власт у самом Парламенту.

На сваки начин његово мешање, и ако је материјално и пб своме дејству било једна врста претпостављене управне и надзорне инстанце, ипак формално није било ништа друго до за-

конодаван рад, јер су власти локалне управе примену закона.

"вршиле потпуно самостално(и без надзора од стране Парла-

мента. Самосталност локалних власти зависила је само од.

тога, + колико им текст закона оставља слободне руке. или не.

М. ]. Петровић (Наставиће се)