Полиција

· ; — 71 — ; јуре са брода на брод, са вова на в08, и са једним циљем: да новац стекну... да се обогате...

„„Уморан стајем код царинске ограде, ослањам се на њу, палим цигарету и гледам како се брод постепено губи иза градских зидина, разбацујући око себе плаве таласе Дунава... Трудим, се да у оној гомилипутника, који се са свију страна купе, -на Пристаништу за пос ледњу земунску лађу, сагледам црвен марамицу преко главе оног служчета из Баната, која је понела собом свилене жипоне своје госпође...

Подне је. И последњи брод за Земун отпловио је. Корачам полако канцеларији да разгледам пошту и видим, да ли ме је ко тражио.

Низ Велике Степене захуктало се неколико путника. Узневерено гледају по Пристаништу. један се из њихове групе издваја, прилази ми, скида учтиво шешир и пита:

— Просим лијепо, кад полази брод за Земун 2

— У два часа по подне!

— А има ли овђе који други, да тамо скоро пође»

— Нема, господине.

— Па то је скандал, толико чекати...

Ћутим. | ИЕ,

Он ме гледа и просто читам га, мисли: да ли ми овај „сербијански беамтер“ истину говори 2

Кад ја дигох руку качкети да га поздравим и удаљим се он се снисходљиво осмехну и рече: |

— А да ли би ми могли проћи преко неког моста. Рекоше нам да се и тако може...

— Не можете, господине. Мост је сада растављен, ено видите — и покажем му прстом — а и да је друкчије, опет не би могли, јер се само са овога места укрцавају путници за Земун. У осталом, што тако журите, ви сте већ давно одоцнили од воза. Имате га довече у седам часова, па пређите "по подне кад хоћете... и окретох му леђа.

Лакну ми кад прекинух овај празан разговор — и убрзам

кораке за канцеларију.

На столу рпа расписа, наредаба и разних аката. Разгледам.

их. Хитније одмах заводим, остало остављам за после подне. Наређујем да ми се донесе ручак. Прелиставам дневне листове — и таман да седнем за сто, уђе жандарм, а за њим се појави

»