Полиција

а

се одговарало: да нема. А баш они људи, вели г. референт, који; су одбијали тражене кредите, највише би критиковали рад полиције, нарочито ако би им се што догодило. Држава је, у свом сопственом интересу, позвана, да пружи могућности, да полиција буде на висини свог задатка. Као што одржава и подиже војску ради одбране од спољашњих непријатеља, држава треба АЕ подиже полицију, да је брани изнутра. Она ће то најбоље учинити подивањем школа у којима ће се образовати професконалнк раденици, уповнати са најновијим научним проналасцима ми најмодернијим техничким методама, А ка намк лежи да ову струку гаволимо и да јој се посветимо са истом предавошњу, са којом се војник посвећује свом повиву.

Ј " Ж

Износеви ово предавање уваженог г. професора, ми Немо. се обаврети на једну од најглавнијих идеја његових. Према њему, у интересу напретка н аукторитета пол. струке, полицеског чиновника би требало потпуно искључити из политике, па би му чак требало одувети и право гласа. Само тако политика неби више имала икаквог уплива на ове људе к ове би се сажо тада могли озбиљно посветити свом стручном образовању.

Да ли би полициски чиновник, искључен једнон из политике и без права на гласање, ва навек престао да буде оруђе оних који управљају

Полициски чиновник, и кад нема политичких права, може злоупотребити свој положај и дату му власт у корист једне или друге мдеје, једног мли другог режима. Влада, која не одговара за постављање и отпуштање чиновника, може, гко хоће, отпустити еваког чиновника, пам полициског, ако овај не буде радио по њекој жељи. Она је у могућности да га под претњом отпуста примора да ради за њу, јер су полициски ЧИНОВНИЦИ свих држава материјално слабо ситуирани. Не буде ли пак један чиновник попустие, влада га, кад хоће, може заменити другим чиновником који ће јој бити послушан.

То је могућно у Сев, Америчким Државања, где за чиновнике влада изборни систем, то је могућно у свима другим државама, где се чиновнику не гарантује сталност, то је најпре: могућно у Француској.