Полиција

— 114 Апсолутно нико није знао каквога Драгољуба трговачког агента из · Београда.

ТТ Сарић нашао је за најпаметније_ да овај догађај притаји...

1. Плаћање

"Г. Сарић је ипак отишао у Врњце, где се већ беше стекло више избеглица, нарочито из Београда.

Ту је пробавио нешто више од месец дана, а тада добије телеграм од сестре,“ удате у Књажевцу, којим га је пофувала да дође књој и нађе јој се у невољи, пошто јој је муж опасно оболео.

Неколико дана он се ломио да ли да се одазове сестриноме позиву или да не иде тамо. С једне стране осећао је

дужност да следује. сестриноме позиву али с друге стране материјалне прилике онемугућивале су то. Напослетку, пошто му је један пријатељ понудио неку малу новчану позајмицу, оДлучио се и отишао.

Али кад је стигао. у Књажевац зетово здравље почело се знатно побољшавати, тако, да је његова помоћ сестри била

излишна. И. тако, он се реши да код зета и сестре остане пет- | " шест дана у гостима, па затим да се врати. поново у Врњце. И кад је тај рок прошао, он је на зетљевим колима и коњима, које је терао зетљев кочијаш, кренуо из. Књажевца за Ниш. Кренули су се доста рано изјутра иу Дервен стигли око 109, сати пре подне, где су одсели у друмској механи, да би ту ручали па после ручка продужили пут.

Г. Сарић седео је за столом у, готово празној механи, Беше- поднимио руком главу и замишљено гледао кроз механски прозор напоље. Наједаред, разрогачио је очи од изненађења! Видео је кроз прозор како долази механи — ког Његов бивши «сапутник Драгољуб, онај, који га беше покрао у Паланци. , |

Чисто није веровао очима, али се убрзо отворише механска врата и у механу уђе — главом Драгољуб.

— Е сад си мој рече г. Сарић за себе.

Међутим кад Драгољуб виде у механи г. Сарића он пребледе толико, као да у њему капи крви није било. Али г. Сарић скочи са, столице и пође му најљубазније у сусрет. |

а — Гле! повика радосно. И овде да се нађемо... Браво!

Стиснуо му је пријатељски руку и упитао га: