Полиција

— 189 —

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА

Када општински збор има да гласа о буџетском општинском прирезу 2

Услед сукоба између Министарства Унутрашњих Дела са Министар. Финансија умољен је Државни Савет, у смислу чл. 144. Устава, да спорни случај реши: да ли је општински збор надлежан, да решава о буџетском општинском прирезу само у случају кад је прирез већи од 50%, по стопи годишњер непосредног пореза дошичне општине, или и кад је стопа приреза испод 50%, 2 ; |

По том питању Државни Савет донео је своје решење и исто доставио Министарству Унутрашњих Дела актом од 6 фебруара 1920 г. Бр. 265. који гласи:

„Писмом Вашим од 21. јануара 1920. год. СБр. 527, изволели сте послати Савету на решење појављени сукоб између Министра Унутрашњих Дела и Министра Финансија, у питању да ли је надлежан општински збор да решава о буџетском прирезу само у случајевима када је прирез већи од 50%, по стопи годишњег непосредног пореза.

На основу тач. 7. чл. 144. Устава и чл. 32. свога пословника Државни Савет је проучио законске текстове, који су се нашли у конфликту, и разлоге господе Министара па је нашао:

1). Члан 167. Устава гласи: „Никакав окружни ни срески прирез не може се установити без одобрења окружне скупштине, а никакав општински прирез без одобрења општинског збора...“

Када се узме да је Устав основни закон, да су његове одредбе општи принципи, који служе за темељ доцнијем детаљном законодавству, онда се његове одредбе не могу тумачити искључиво нити без ограничења.

Чланом 167. Устава постављен је један принцип о томе да се отиштински прирез, као ни остали прирези, као ни порез, не могу разрезивати самовољно по нахођењу власти. Законодавац је једним доцнијим специјалним законом (ваконом о општинама) у интересу боље и брже финансијске администрације општинских самоуправа, и с обзиром на интересе појединаца, прописао у чл. 131 и 132. закона о општинама, како се има