Полиција

__ 329

времена наша схватања сматрају, да је злочин врста ината и да се, због тога, са њим треба борити осветом. Сматра се, да сваки човек има слободну вољу им да сам може и уме да одлучује, шта је добро, а шта зло. Кад човек учини злочин, сматра «се, да је ту одлучила његова слободна зла воља, да је ту само он крив и нико и ништа више. Међутим, у светлу модерне науке и модерних научних схватања ствар стоји сасвим друкчије.

Узрок и постанак злочина се данас тумачи, у главном, на два начина. Један је начин формулисао и развио пок. вођа немачке социјалне демократије, Август Бебел, други чувени антрополог - криминалиста Чезаре Ломброзо. Бебел сматра, да узрок злочина лежи у рђавим и' несносним социјално-економским односима данашњег друштва. У свом делу „Жена и социјализам“ он вели, „да се у будућем социјалистичком друштву неће знати ни за политичке кривце, нити за ма какве друге.“ „Ломброзо налази, да узрок злочина лежи у рђавом, нездравом патолошком васледству од нездравих и дегенерисаних родитеља и предака. Он вели, да се злочинац рађа, а не ствара се. Поборници овог схватања тврде, да злочин не умире са смрћу злочинца, јер оживљује и васкрсава у потомству злочинаца. Које је од ова два гледишта тачно и у чему лежи узрок злочина»

Да би се дао научан и објективан одговор о томе, у чему лежи узрок злочина, потребно је држати се научног терена и научног начина испитивања ствари. У науци је данас усвојен и опште признат само један пут и начин долажења до истина, "то је пут опита и експеримента. Ако на злочин погледамо с те стране, ако се користимо методиком експерименталне биологије и ако се држимо модерних резултата науке о наслеђу, онда видимо, да Бебелово философско-социјално гледиште све више постаје произвољно и несигурно, а гледиште патолошког наследства све чвршће и непобитније.

Наука о биологији и патологији наслеђа је ствар најновијег датума. Њу је први изнео на дневни ред енглески биолог сер Френсис Галшон и то крајем седамдесетих година са својим ученицима Пирсоном, Уелдоном, Бетсоном и др. Важност ове науке за целокупну Медицину и Социологију је врло брзо била схваћена и у свима осталим земљама, а нарочито у Немачкој. У последње, у наше време, та нова наука је толико освојила научне духове, она је отворила толико широке хори-

3% ~