Полиција

-—- 351 ј 0

и отровани, па затим опљачкани. Поред тога скренута је пажња путујућем свету, да не приступа по чекаоницама и купеима новим познанствима. Најинтересантнији је овај став управине опомене: „Господу путнике нарочито опомињемо да не путују на већој прузи у затвореном купеу са дамама коју не познају, јер им се може десити да буду опљачкани или уцењени њиховим изјавама: да су према њима вршили неморалне нападе у шта се увек женама верује!“

Дуго година Италија је имала рђав глас због огромних крађа путничког света по железницама. Ове крађе беху права беда. Талијански железнички разбојници, пљачкали су путничке пртљаге по „фургонима“ отварањем удешеним кључевима или калаузима, па их опет брижљиво затварали. Ретки су случаји били да се затвори повреде.

Године 1890, грофу де Реви, талијанском посланику у Бразилији, на прузи Ђенова—Фиренца, отворен је и покрађен пртљаг са драгоценостима у вредности око- 400.000 лира. Најпосле утврђено је, да ове крађе врше удружени талијански железнички службеници.

Талијанске су железнице у овоме чувене и до данашњег дана. То смо и ми као избеглице осетили, кад смо се несрећом својом возили њиховим железницама. На Крфу је у јесен 1917. допутовао син једног нашег ђенерала, секретар посланства, и кад су му, као, у осталом свима путницима, француско-српски полициски комесари отворили куфере ради прегледа, утврдило се: да су напуњени старим артијама, малим камењем и земљом итд. Све од РРЕНА било је покрађено на прузи РимГалипоље. Сад, скорих. дана, госпођа једног нашег београдског виђеног лекара Ч. М, покрађена је на железничкој станици у Милану. Однета јој је ручна торбица, коју је преко руке носила, а у којој је била имовина од неколико десетина хиљада.

Италија је земља где се на железницама највише путнички свет краде. Онажје бацила у засенак и разбојничке чете по Северној Америци, које су пре толиких деценија биле страх и трепет за путнички свет.

Штете које се сада чине од разбојничкога света по же„лезницама много су веће по вредности, а може се слободно.