Полиција

= 354 —

јер у својој по: валној наредби АЂбБр. 161.438 за 19 фебруар 1919 г. између осталога каже:

..„Жандарми на служби у Штабу Врховне Команде су уложили највећу вољу и труд у вршењу своје службе, За време великога солунскога пожара са највећим напорима спасавали су и чували државну имовину, а у току честих и дугих покрета Штаба из Солуна до Београда, вршили су службу непрекидно нештедећи ни своје здравље, јер их се после свих ових великих напора велики број и поразбољевао. — Међу њима су се нарочито истакли“ и т.дД. |

(С правом се може рећи да су се српски жандарми својој отаџбини потпуно одужили, јер -су доказали колико им је. отаџбина мила и драга, јер кад је год она била у опасности они су за њу драговољно давали што им је најмилије, а то је живот.

Исгина је да наша досадања жандирмерија није била ви-' соко образована ни научена, али је у толико више љубила своју отаџбину. - о

Нека се садања наша нова жандармерија угледа на досадању стару жандармерију у погледу љубави и пожртвовања према отаџбини, па ће наша увеличана ЧЕАСОНДА бити са њом сретна и задовољна.

Београд, марта 1920. = Мирчета Љ. Вишњић жандарм. наредник

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Суду општине обреновачке (округа пиротског):

По чл. 1 закона о издавању уверења при продаји стоке, "сваки који продаје говеда и коње дужан је имати уверење да је ова стока његова својина.

По чл. 2 помен. закона ова уверења издаје месни кмет, а по чл. 3 у њима, поред осталог, мора бити назначено и то, да кмет познаје продавца и његову стоку. Ако је кмету ово непознато, онда ово морају потврдити два сведока.

Уверења, о којима је реч у акту тога суда Бр. 329, издата су на јемство двојице грађана, и с тога, по мишљењу уредништва, до тога суда не може бити никакве кривице што их је