Полиција

— 356 —

ристе. Ову таксу, која, наравно, треба да буде што скромнија, прописује ошштински суд са одбором, а одобрава Министар Финансија.

НАЈМЛАЂИ КРИМИНАЛНИ НАРАШТАЈ У БЕОГРАДУ

Наш казнени законик предвиђа оснивање завода за по· правку малолетних криваца, али већ из тога само, што то што је предвиђено пре неколико деценија, када је закон писан, ни _до данас није остварено, можемо лако закључити даиу будуће неће бити скоро учињено. Тако поменути пропис постаје данас сасвим илузоран кад имамо пред собом генерацију врло покварених малолетника, који у напред знају да им закон не може ништа, а још више је тај пропис безпредметан кад суу питању као кривци деца без родитеља и старатеља којима би се могла предати ради казне. Е

једнога јутра, после ноћног дежурства у кварту, тек што бејах завршио јутарњи рапорт за г. Управника, са уобичајеним: „других новости“ није било“, кад уђе одаџија. и пријави три

„грађанина“. То беху три трговца, представници трију трго-

вачких радња: Д. Божић и Друг; Д. Ђорђевић и К9 и Танасковић и Богдановић. Изјавише ми један за другим, а сваки за своју радњу, да им је те ноћи извршена крађа.

Први увиђај учинио сам у радњи Д. Божић и друг, која се налази у ул. Краља Петра. Нисам могао утврдити никакве трагове обијања, али нестанак: два комада плавог штофа, једног комада свиле, једног пара одела и ципела, све је то тврдило да је неко био у радњи. Шта више, нашао сам на поду и један аустријски тесак који није припадао радњи. Пошто је тако утврђено присуство крадљивца, морао је постојати и пут којим је он ушао и изашао. Поред потпуно исправних и гвозденим капцима снабдевених врата и прозора, у дну радње постојао је још један прозор, без капака и стаклених окана, али са гвозденим унакрсним шипкама, између којих отвори не беху већи од 20 см. у квадрату. На зиду испод прозора утврдио сам неколико повреда. Једини могућ пролаз дакле био је ту. Да бих се о томе уверио потражих приступ овоме прозору са спољне