Полиција

— 363 од 14 година, са још неколико дечака, па су их, да би им измамили признање за неку крађу у кварту жандарми толико тукли да је пом. Максимовић од удара по глави полудео и налази се у душевној болници. Што је најстрашније сви похапшени па и тај Максимовић, пуштени су на суду као невини. Говори се још да је Максимовић умро.

Спустих новине и расејано сам гледао кроз прозор из трамваја којим сам се возио том приликом. Знао сам сигурно да је нотица неистинита, јер нити су похапшени у кварту мучени, нити сам могао веровати да их је суд као невине пустио. А било ми је исто толико неразумљиво како то да један лист, који, како се представља, тражи идеалну правду, доноси непроверену белешку којом се баш противно жели и постиже.

Одједном опазих на улици нешто, што ме је толико изненадило да сам устао нагло са седишта: Ивицом поред тротоара жандарм је терао два дечка. У једном од њих познадох Пикавца.

Искочио сам из трамваја и зауставио поворку. Пикавац ми одмах пружи руку.

— Шта је то Максимовићу 2 упитах га. Зар ти ниси луд>

— Ко лудг Зар ја луде брани се Пикавац.

— Па ти дабоме. је си ли био у лудници2

— Еда сам био тамо, то јесам. Али опет нисам био луд. Био бих луд да сам остао да лежим у апсу на бетону. У болници засебан кревет, па јорган, па супа сваки дан, па у варош, па...

Прекинух га у излагању и упитах жандарма где и зашто. га тера.

— Терам га у Управу, украо у цркви једној жени 400 динара.

— Није бога ми. Ишао сам да се причестим, па у оној гурњави ја био до те жене и она сад мисли да сам ја, правда се Пикавац. -

Постарао сам се те је Пикавац на надлежном месту и у присуству грађана, као и увек, саслушан о тучи и лудилу које се спомиње у „Рад. Новинама“.

'Испричао је следеће;

Тукао ме није нико. На против добивао сам чешће ду= вана и јела од жандарма. Ипак знао сам да је боље у болници но у апси. Зато једно вече исекох парче сапуна врло танко и