Полиција

— 374 —

зеленоме острву, како га зову Енглези, представља праву тврђаву, која је снабдевена,и митраљезима. Стоје им на расположењу за случај борбе панцер аутомобили па чак и прави танКОВИ. -

Да није тако безопасно бити полицајац на томе острву, показује и тај факат, да су сви полицајци, који су сведочили у 1916 години у познатом велеиздајничком процесу противу синфрајера, до сада побијени од њиховог друштва. ;

Уме народ да буде захвалан према својим исправним чиновницима. — Од госп. Љубе Дрваревића, званич. среза горскога, добили смо ове редове:

„Сарадник Вашег цењеног листа, мој бив. уважени старешина сада начелник среза Прешевског, г. Стеван Ст. Матијевић, имао је прилике да, пред свој полазак из Враништа. 28. марта ове године, забележи у читавом низу својих успеха, један од најсјајнијих, који се пре може назвати општим. Народ среза Горског — мало и велико па и жене које се овде, крију, заплакали су тога дана са истинске жалости што их њихов добри капетан напушта. •

Народ се је ускомешао. Све је то хитало среској згради и питало: „Јели истина 2 Зар идег“

Још зором у недељу 28. прошлог мца кренуо је народ из свију села пут Призрена. Кренуо је да тражи, да моли, да им капетана не узимају. Прваци који су у истом циљу пошли Окружном Начелнику у Призрен, имали су целим путем велике муке да народ умире, и поврате својим домовима са утешним речима: „Ми ћемо то свршити.“ Па ипак, у Призрен је ушла чигава поворка Горана.

Призрен је тога дана имао прилике да види како један читав срез манифестује своју љубав према своме исправном и. ваљаном старешини, а то, Приз-

„рен свакако, од свога постанка

није имао прилике да види.

У истини, г. Матијевић, је својом енергијом, пажњом, честитошћу која је ишла до чедности, и умешношћу, умео за кратко време, јер је овде био само пет мессци, да створи један такав идеални ред да су се људи морали ДИВИТИ.

Учтиво молим уредништво да

| верује, да сам сматрао за дуж-

ност да га о овоме извеетим, јер _ верујем да ће се и уредништво обрадовати успехом свога сарадника који је у свакоме погледу достојан тога имена.

У исто време ова народна манифестација, може да послужи као најлешши и најбољи пример многим среским старешинама,