Полиција

1

страктних формула, симболичких процедура да би примила само чисту светлост моралног доказа; пошто није наука приступачна једној касти или неправедној жељи једне партије, већ истина сама по себи, таква какву могу прокламовати слободни и поштени људи, који је траже у природности и правичности своје савести, недајући јој другу основу сем свог интимног убеђења“.

Као год што за Порталиса „законодавац не проналази законе; он их пише“, исто тако и за Пренса судија нема потребе да право учи искључиво из књига; противно овом он треба да га осећа у истом степену као и остали његови суграђани, и да се труди да га примени у духу правде и здравог разума. Ми у опште треба право да посматрамо мање у његовим односима са апстрактном истином но у његовим односима са организованим народима и са манифестацијама соци_јалног живота.

ја сам увек мислио, и радови Пренса утврдили су меу мојим идејама, да казна треба да испуни једну социјалну и моралну функцију од највеће важности, а на име: да поправи оно што су фамилија, школа и друштво пропустили учинити према индивидум, почињући са овим на време, што ће рећи од првог судара, од прве повреде утврђеног реда, и поступајући у овоме са свом потребном енергијом. “

ј Ако она није у стању да испуни овај задатак, онда је то

банкротство, и свако изучавање криминолигије постаје више непотребво.

Ш

Одличан криминалист и социјолог, Адолф Пренс био је у исто доба и изврсан грађанин и ватрен патриота. Његови напред наведени политички списи прећи ће ускоро границе отаџбине и раширити се по свету на велику корист општег прогреса. Портре овог савесног. службеника човечанства који желимо дати, био би непотпун, чак и врло несавршен, ако бисмо пренебрегли ова два поља његове, активности, и ово у толико више што је све ово у тесној вези; што све његове идеје истичу из истог извора да би ишле и приспеле разним | путевима живота истом циљу, усавршавању људског рода, помоћу усавршавања индивидуе и социјалне, религиозне и политичке заједнице, ;