Полиција

204

себе“, заменити узвиком: „Боља будућност и сваки за све“. После светске кризе, која је уздрмала Европу и снажно потресла остатак света, спас ће се наћи у духу демократском, прилагодним потребама. Са једном речи он обасипље хвалом организацију демократије. Ова организована демократија треба да буде израз социјалног реда, који ће, обуздавајући потпуно индивидуални егоизам, оставити пуно развиће индивидуалној "иницијативи, вечитом извору прогреса; она треба да оваплоти ред, базиран на подели рада који, за раздељивање функција, води рачуна о образовању оних који имају да их врше; то ЈЕ народ који треба да има право у атмосфери јасности, јавности и слободне дискусије, да говори, али у исто доба да разуме и дужности, да прими дирекцију елите, коју ће умети изабрати; ова елита оправдава своју власт услугама које чини заједници; то је систем представнички који, и ако је сав манифестација несталних страсти масе, које су крв социјалног тела, апелује на његове сталне силе, које су његов костур; то је најзад друштво у коме ће се сваки у својој средини, по својој заслузи, своме рангу и месту придружити заједничком делу и остварити Фаустове речи: „Онај заслужује слободу који треба и може да је освоји сваког дана“. Владе треба да буду организоване у "овом смислу.

Човечанство је солидарно. Право јачега да заповеда слабијем има за последицу право последњег да буде потпомогнут од јачега. Ова солидарност простире се тако исто и на територијални простор, као и на токове векова и друштвене ступње. И сам А. Пренс служи као пример за потврду ове истине. Он је такође, како физички тако и морални и интелектуални прототип Белгијанца. Непренебрегавајући ниуколико живот у осталим континенталним земљама, он се везује за своју родну земљу својим слободоумним идејама: продужење средњевековних традиција за слободе фламанске; својим идејама о друштву и казнама, директно продужење мисли, дела и установа једног грофа Вилена ХТУ, једног Кетлеа и белгијских магистрата од _ више векова. Он је у правом смислу поносан својом белгијском нацијом. Са отвореном поноситошћу он такође констатује да је његова земља играла улогу претече у разним манифестацијама еволуције и људског напретка. Он се, у осталом, могао поносити што је лично продужио чак и на овом терену тра-