Полиција

њаху се на трибину један за другим. Пренс је говорио после сенатора Беранжера. Пишући ове ретке изгледа ми да још чујем његов енергични глас и његове оштре речи. Никад ми се галски тип белгијске нијансе није појавио живљи. Величајући смело и дурашно дело италијанског научника, овај потомак другова Егмонтових нарочито удараше на социјалне узроке злочина и социјална средства за његову репресију, на солидарност између индивидуе и средине, на колективну одговорност. На овај дан подсећају ме речи, последње које је написао и које служе као предговор Демократији После Рата: „Живот се никад не зауставља. Чак и из земље покривене "крвљу Пролеће се поново рађа у својој слави. Испод гомила лешева и рушевина, испод хаоса срушених ствари проклијаће нове жетве и избити нови извори младости и активности, оптимизма и наде. Сви ми, па чак и они који припадају прошлости, можемо, у мери наших снага, принети наш камен делу реконструкције из кога ће изићи нова цивилизација.“

Људи као што је Пренс чине част не само својојрођеној отаџбини, него чак и епоси у којој живе, пошто су „највиши израз човечанства, нешто од највећег и најбољег што је оно произвело.“ ·

- Вамак Гаруп, Антиб (А. М.) _. | Д-р М. Р. Веснић

Армија спасења (Ње ЗајуаНоп Атту)

За време овог дугог и крвавог светског ратовања долазили смо у додир са разним народима и организацијама из целога света. Невоља нас је нагнала те смо обишли многе земље и градове, а због невоље су и други к нама долазили. Било је људи разних раса и племена, било је свих вера и обичаја. Међу њима упознали смо се ближе и са једном организацијом, чији је задатак да уздигне друштвени морал на верској подлози, а средствима, начином и дисциплином војничком. Зато се та светска организација и зове „Војска или армија спасења“.

Њен је оснивач био методистички проповедник Вилхелм Ббт (Вооћ) са својом женом Катарином у Лондону 1865. г. Као приста-